POEZIJA JE STVARANjE U SLUŽBI BLIŽNjEM I OPŠTEM DOBRU
Borislav Gvozdenović autor je nekoliko zbirki pesama od kojih je najnovija „Kandilo“ povod za naš razgovor u kojem nastojimo da otkrijemo simbiozu poezije, religije i svetosti u stvaralaštvu ovog pesnika.
Борислав Гвозденовић, песник и његов град Врбас
Knjižževna radionica Kordun, 8.juli 2021
Dolazite iz jedne druge struke za koju bi se moglo reći da ima malo dodirnih tačaka sa poezijom. Da li se sećate kada se napisali prvu pesmu?
Da, po struci sam ekonomista, ali posmatrajući naše savremene pisce i one kroz istoriju možemo primetiti da i među njima ima onih kojima pisanje nije bilo jedino zanimanje. Posao kojim se bavim i poezija u suštini imaju isti zadatak (dodirnu tačku) a to je stvaranje u službi bližnjem i opštem dobru. Sa individualnog aspekta poezija mi zapravo dođe kao utočište, jedna mirna luka u kojoj pronalazim mir od sumorne svakodnevnice i užurbanosti koju nam donosi vreme u kojem se trenutno nalazimo. Sećam se da sam prvu pesmu napisao u svojoj dvanaestoj godini, neplanirano i iznenada, i evo do današnjeg dana neprestano drugujem sa stihovima.
Vaša najnovija zbirka pesama „Kandilo“ za osnovu ima najveće religijske postulate, ljubav, veru i nadu. U kakvoj su vezi poezija i religija kod Vas?
Poezija i religija su kod mene u uskoj povezanosti, jer smatram da je od Tvorca krenulo i sve se dešava se po njegovoj premudrosti i promisli. U tom kontekstu bih se nadovezao na citat našeg uglednog pesnika Matije Bećkovića a vezan je za pesnika i poeziju: „Samo Bog je pesnik, drugi su kopija, a nad poezijom blista poezija“. Kroz poeziju možemo molitveno da se uznosimo ka Svevišnjemu, vapijući mu, ispovedajući mu se, tražeći odgovore na određena pitanja, slaveći njegovu veličinu i darove koje nam je namenio, i sve ono vidljivo i nevidljivo što je stvorio. Znamo i da su Starozavetni psalmi bile molitve u stihovima. Većinu od njih je Car David ispevao kad je bio radostan ili tužan. U nekima od psalama se kaje za svoje grehe, u drugima slavi Boga, au trećima proriče dolazak Spasitelja sveta.A sa dolaskom Spasitelja i književnost i poezija dobija svoju večnu dimenziju.
Religigiozno, hrišćansko i pravoslavno pronalazimo i u simbolici svetlosti u Vašim knjigama. Na koji način nam poezija može približiti božansku svetlost?
Prvog dana stvaranja sveta stvorena je svetlost: "I reče Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame". Taj dan je dan jedan: iz njega izviru i njemu se vraćaju svi dani. Trudim se da simbolika svetlosti u mojoj poeziji predstavlja upravo tu večnu, neprolaznu svetlost kojoj svi težimo. Zapravo, ako je poezija koju pišemo oslonjena na večno izvorište ili teži njemu, onda nesumljivo ona postaje prostor gde božanska svetlost može lakše da dopre i deluje. Na taj način pesnik postaje provodnik te svetlosti ka čitaocu. Naposletku, i sam naslov novoobjavljene knjige „Kandilo“ simbolizuje upravo tu pravu, istinsku, večnu svetlost oko koje bih trebalo da se okupimo. Da nam plamen iz kandila pokaže put kojim bi trebalo ići, a pre svega da u nama razgori plamen ljubavi, vere i nade .
Česti su i motivi iz Biblije u Vašim knjigama. Kako se svet ogleda u njima i koji su to mali znaci na koje mi možda ne obraćamo dovoljno pažnje ali su jako značajni za nas?
U svemu što nas okružuje možemo pronaći Božansku tvorevinu i njegovo neprestano prisustvo i delovanje. Posmatrajući sa duhovnog aspekta, svako u ovom svetu ima svoju ulogu koja mu je namenjena, čovek nosi svoj krst i traga za ljubavlju, spoznanjem, istinom, ptica u određenom trenutku prelazi samo njoj znanu putanju, drveća listaju i daju plodove baš u vreme kad su nam potrebni, brodovi po bistini vala neumorno plove nadajući se da odlaze na neko lepše i sigurnije mesto... U svemu što nas okružuje su simboli i znaci one prave i istinske Božanske ljubavi koja se neprestano na nas izliva i koja nam daje mogućnost da u svemu pronađemo dubinu i smisao življenja.
Da li pripremate novu zbirku pesama, na čemu sada radite kada je u pitanju poezija?
Poeziju objavljujem obično u dužim vremenskim razmacima, jer sve ono što zapisujem potrebno je da sazri i dobije svoju celinu. Ovo je moja treća zbirka, i naravno da ću se potruditi da nova zbirka, kad za to dođe vreme ugleda svetlost dana. Sada radim na promociji nove knjige koja je izašla pre nekoliko meseci, nadajući se da će naići na dobar prijem kod čitalaca.
Razgovor vodila Milica Milenković
