ПОЕЗИЈА ЈЕ СТВАРАЊЕ У СЛУЖБИ БЛИЖЊЕМ И ОПШТЕМ ДОБРУ
Борислав Гвозденовић аутор је неколико збирки песама од којих је најновија „Кандило“ повод за наш разговор у којем настојимо да откријемо симбиозу поезије, религије и светости у стваралаштву овог песника.
Борислав Гвозденовић, песник и његов град Врбас
Књижжевна радионица Кордун, 8.јули 2021
Долазите из једне друге струке за коју би се могло рећи да има мало додирних тачака са поезијом. Да ли се сећате када се написали прву песму?
Да, по струци сам економиста, али посматрајући наше савремене писце и оне кроз историју можемо приметити да и међу њима има оних којима писање није било једино занимање. Посао којим се бавим и поезија у суштини имају исти задатак (додирну тачку) а то је стварање у служби ближњем и општем добру. Са индивидуалног аспекта поезија ми заправо дође као уточиште, једна мирна лука у којој проналазим мир од суморне свакодневнице и ужурбаности коју нам доноси време у којем се тренутно налазимо. Сећам се да сам прву песму написао у својој дванаестој години, непланирано и изненада, и ево до данашњег дана непрестано другујем са стиховима.
Ваша најновија збирка песама „Кандило“ за основу има највеће религијске постулате, љубав, веру и наду. У каквој су вези поезија и религија код Вас?
Поезија и религија су код мене у уској повезаности, јер сматрам да је од Творца кренуло и све се дешава се по његовој премудрости и промисли. У том контексту бих се надовезао на цитат нашег угледног песника Матије Бећковића а везан је за песника и поезију: „Само Бог је песник, други су копија, а над поезијом блиста поезија“. Кроз поезију можемо молитвено да се узносимо ка Свевишњему, вапијући му, исповедајући му се, тражећи одговоре на одређена питања, славећи његову величину и дарове које нам је наменио, и све оно видљиво и невидљиво што је створио. Знамо и да су Старозаветни псалми биле молитве у стиховима. Већину од њих је Цар Давид испевао кад је био радостан или тужан. У некима од псалама се каје за своје грехе, у другима слави Бога, ау трећима прориче долазак Спаситеља света.А са доласком Спаситеља и књижевност и поезија добија своју вечну димензију.
Религигиозно, хришћанско и православно проналазимо и у симболици светлости у Вашим књигама. На који начин нам поезија може приближити божанску светлост?
Првог дана стварања света створена је светлост: "И рече Бог: Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме". Тај дан је дан један: из њега извиру и њему се враћају сви дани. Трудим се да симболика светлости у мојој поезији представља управо ту вечну, непролазну светлост којој сви тежимо. Заправо, ако је поезија коју пишемо ослоњена на вечно извориште или тежи њему, онда несумљиво она постаје простор где божанска светлост може лакше да допре и делује. На тај начин песник постаје проводник те светлости ка читаоцу. Напослетку, и сам наслов новообјављене књиге „Кандило“ симболизује управо ту праву, истинску, вечну светлост око које бих требало да се окупимо. Да нам пламен из кандила покаже пут којим би требало ићи, а пре свега да у нама разгори пламен љубави, вере и наде .
Чести су и мотиви из Библије у Вашим књигама. Како се свет огледа у њима и који су то мали знаци на које ми можда не обраћамо довољно пажње али су јако значајни за нас?
У свему што нас окружује можемо пронаћи Божанску творевину и његово непрестано присуство и деловање. Посматрајући са духовног аспекта, свако у овом свету има своју улогу која му је намењена, човек носи свој крст и трага за љубављу, спознањем, истином, птица у одређеном тренутку прелази само њој знану путању, дрвећа листају и дају плодове баш у време кад су нам потребни, бродови по бистини вала неуморно плове надајући се да одлазе на неко лепше и сигурније место... У свему што нас окружује су симболи и знаци оне праве и истинске Божанске љубави која се непрестано на нас излива и која нам даје могућност да у свему пронађемо дубину и смисао живљења.
Да ли припремате нову збирку песама, на чему сада радите када је у питању поезија?
Поезију објављујем обично у дужим временским размацима, јер све оно што записујем потребно је да сазри и добије своју целину. Ово је моја трећа збирка, и наравно да ћу се потрудити да нова збирка, кад за то дође време угледа светлост дана. Сада радим на промоцији нове књиге која је изашла пре неколико месеци, надајући се да ће наићи на добар пријем код читалаца.
Разговор водила Милица Миленковић
