О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


ПОЕЗИЈА ЈЕ СТВАРАЊЕ У СЛУЖБИ БЛИЖЊЕМ И ОПШТЕМ ДОБРУ - БОРИСЛАВ ГВОЗДЕНОВИЋ


 ПОЕЗИЈА ЈЕ СТВАРАЊЕ У СЛУЖБИ БЛИЖЊЕМ И ОПШТЕМ ДОБРУ

 

Борислав Гвозденовић аутор је неколико збирки песама од којих је најновија „Кандило“ повод за наш разговор у којем настојимо да откријемо симбиозу поезије, религије и светости у стваралаштву овог песника.



Борислав Гвозденовић, песник и његов град Врбас



 Књижжевна радионица Кордун,  8.јули 2021


Долазите из једне друге струке за коју би се могло рећи да има мало додирних тачака са поезијом.  Да ли се сећате када се написали прву песму?

 

    Да, по струци сам економиста, али посматрајући наше савремене писце и оне кроз историју можемо приметити да и међу њима има оних којима писање није било једино занимање. Посао којим се бавим и поезија у суштини имају исти задатак (додирну тачку) а то је стварање у служби ближњем и општем добру. Са индивидуалног аспекта поезија ми заправо дође као  уточиште, једна мирна лука  у којој проналазим мир од суморне свакодневнице и ужурбаности коју нам доноси време у којем се тренутно налазимо. Сећам се да сам прву песму написао у својој дванаестој години, непланирано и изненада, и ево до данашњег дана непрестано другујем  са стиховима.

 

Ваша најновија збирка песама „Кандило“ за основу има највеће религијске постулате, љубав, веру и наду. У каквој су вези поезија и религија код Вас?

 

        Поезија и религија су  код мене у уској повезаности, јер сматрам да је од Творца кренуло и  све  се дешава се по његовој премудрости и промисли. У том контексту бих се надовезао на цитат нашег угледног песника Матије Бећковића а  везан је за песника и поезију: „Само Бог је песник, други су копија, а над поезијом блиста поезија“. Кроз поезију можемо молитвено да се узносимо ка Свевишњему, вапијући му, исповедајући му се, тражећи одговоре на одређена питања, славећи његову величину и дарове које нам је наменио, и све оно видљиво и невидљиво што је створио. Знамо и да су Старозаветни псалми биле молитве у стиховима. Већину од њих је Цар Давид испевао кад је био радостан или тужан. У некима од псалама се каје за своје грехе, у другима слави Бога, ау трећима прориче долазак Спаситеља света.А са доласком Спаситеља и књижевност и поезија добија своју вечну димензију.

                                                                                          

Религигиозно, хришћанско и православно проналазимо и у симболици светлости у Вашим књигама. На који начин нам поезија може приближити божанску светлост?

 

         Првог дана стварања света створена је светлост: "И рече Бог: Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме". Тај дан је дан један: из њега извиру и њему се враћају сви дани. Трудим се да симболика светлости у мојој поезији представља управо ту вечну, непролазну светлост којој  сви тежимо. Заправо,  ако је поезија коју пишемо ослоњена на вечно извориште или тежи њему, онда несумљиво она постаје простор где божанска светлост може лакше да допре и делује. На тај начин песник постаје проводник те светлости ка читаоцу. Напослетку, и сам наслов новообјављене књиге „Кандило“ симболизује управо ту праву, истинску, вечну светлост око које бих требало да се окупимо. Да нам пламен из кандила покаже пут којим би требало ићи, а  пре свега да у нама разгори пламен љубави, вере и наде .

 

Чести су и мотиви из Библије у Вашим књигама. Како се свет огледа у њима и који су то мали знаци на које ми можда не обраћамо довољно пажње али су јако значајни за нас?

 

       У свему што нас окружује можемо пронаћи Божанску творевину и његово непрестано присуство и деловање. Посматрајући са духовног аспекта, свако у овом свету има своју улогу која му је намењена, човек носи свој крст и трага за љубављу, спознањем, истином, птица у одређеном тренутку прелази само њој знану путању, дрвећа листају и дају плодове баш у време кад су нам потребни, бродови по бистини вала неуморно плове надајући се да одлазе на неко лепше и сигурније место... У свему што нас окружује су симболи и знаци оне праве и истинске Божанске љубави која се непрестано на нас излива и која нам даје могућност да у свему пронађемо дубину и смисао живљења.

 

Да ли припремате нову збирку песама, на чему сада радите када је у питању поезија?

 

      Поезију објављујем обично у дужим временским размацима, јер све оно што записујем потребно је да сазри и добије своју целину. Ово је моја трећа збирка, и наравно да ћу се потрудити да нова збирка, кад за то дође време угледа светлост дана. Сада радим на промоцији нове књиге која је изашла пре неколико месеци, надајући се да ће наићи на добар пријем код читалаца.

 

 

Разговор водила Милица Миленковић





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"