OSTAJEŠ MOJA TAJNA
(1)
Negde i sada živi ptica
Koja peva
Pesmu o tebi
Jer drugu nije znala
Sva joj gnezda bila u tvojoj duši
Uvek im se vraćala
A, ti
Kao surovi posednik nekretnina
Izdavao ih lakim ženama
Za mrvu bluda
Praveći od sebe
Sve ono što je tvojoj duši
Kalkulacija morala
Tebi strana
Patio si više
Od ptice
Koja svemu nije verovala
I dok je kroz suze pevala
Pevala je od besa i srama
Duša koja vrši samoubistvo
Umesto ubistva
Kome nisi vičan
Pesniče !!!
OSTAJEŠ MOJA TAJNA
(2)
Po mojoj prošlosti
kao po iskopini
rovare radoznali
uporni arheolozi
nepogrešivo sluteći
da se u nekom trenutku
neko poseban
ukopao u moje tkivo
zario se u moj život
utemeljio se
i sakrio svoje postojanje
mojim ćutanjem
Ostaješ moja tajna
koliko god bolelo grebanje
i razdiranje
po koži
po mojoj misli
koliko god pratili moje korake
poglede
očekivali uzdahe
Ja sam led ledena
na pomen tvog imena
Toliko si duboko u meni
da te ni sama ne mogu
iskopati iz sebe
Bojim se noći!
Snovi te mogu otkriti!
Potopila sam te u svoje virove
pokrila tišinama
Niko te nikada
neće iskopati
i upisati tvoje ime
u moju biografiju
OSTAJEŠ MOJA TAJNA
(3)
Zovem se Nedodirljiva
Bosonoga frljam zvezde
Po Mlečnom putu
Uz mene je moj verni Haski
Iste smo gene ukorenili
Ne priznajemo granice
Naše je prostranstvo veliko
Kao onoliko koliko obasja Sunce
I pokrije Mesec lukavi
Kupamo se u kristalnim vodama
Sušimo valjanjem po lekovitim travama
I dahćemo na žegama
Do prvih izdašnih izvora
Konjima se za rep vežemo
I letimo ka horizontima
Gde neko svira večito
I pleše čigravo
Pred kućama od šarenih tepiha
Bezbroj ruža u zanjihanim suknjama
I čergarskim vatrama
Odahnemo.....
OSTAJEŠ MOJA TAJNA
(4)
Hajde da stvorimo našu čergu
Hajde da stvorimo našu čergu
dom bez adrese i temelja
ognjište da u sebi nosimo
vatre nek gore nam iz dodira
Hajde da u čergu primimo
sve reči šaputave, one bezobrazne
ležaj od trave svileni
ne za druge
ne za druge
Samo ti i ja na mesečini
u reku suludi od žudnje
da uranjamo
da vinemo se put oblaka
uzmemo daha
u pomahnitale grudi
Odrešimo ždrebice i pastuve
neka jure
neka jure
grive neka se mrse
pri sretanju
u kasu
i galopu
Na jutrenju
usred podne
noću
neka ržu
osedlani i upregnuti
u naše žeđi nepresušne
neka se propinju
neka se znoje
pa u reku
pa uz reku
da se osveže
da se napoje
kocku šećera pojedu
sakrivenu
na tvom stomaku
i mom struku
da se prežu, zauzdaju
za dalje pute
ka suncu
ka mesecu
sve uz reku
kraj šume divlje
maline da pasu
sa mojih grudi
vešto vodjeni
snagom tvojih ruku
Čergu,
hajde da za dom naš
sagradimo čergu
od nas dvoje
i nepresušnom maštom ludila
što se u nama bude
Pa da putujemo
putujemo niz virove
i ponore
na vrhove
na neobuzdane
livade naših žudnji
kroz šume
naših isprepletenih ruku.
hajde, pristani
konji su nestrpljivi...
Čuj im šapat
Ržu iz naše utrobe.
