ОСТАЈЕШ МОЈА ТАЈНА
(1)
Негде и сада живи птица
Која пева
Песму о теби
Јер другу није знала
Сва јој гнезда била у твојој души
Увек им се враћала
А, ти
Као сурови поседник некретнина
Издавао их лаким женама
За мрву блуда
Правећи од себе
Све оно што је твојој души
Калкулација морала
Теби страна
Патио си више
Од птице
Која свему није веровала
И док је кроз сузе певала
Певала је од беса и срама
Душа која врши самоубиство
Уместо убиства
Коме ниси вичан
Песниче !!!
ОСТАЈЕШ МОЈА ТАЈНА
(2)
По мојој прошлости
као по ископини
роваре радознали
упорни археолози
непогрешиво слутећи
да се у неком тренутку
неко посебан
укопао у моје ткиво
зарио се у мој живот
утемељио се
и сакрио своје постојање
мојим ћутањем
Остајеш моја тајна
колико год болело гребање
и раздирање
по кожи
по мојој мисли
колико год пратили моје кораке
погледе
очекивали уздахе
Ја сам лед ледена
на помен твог имена
Толико си дубоко у мени
да те ни сама не могу
ископати из себе
Бојим се ноћи!
Снови те могу открити!
Потопила сам те у своје вирове
покрила тишинама
Нико те никада
неће ископати
и уписати твоје име
у моју биографију
ОСТАЈЕШ МОЈА ТАЈНА
(3)
Зовем се Недодирљива
Босонога фрљам звезде
По Млечном путу
Уз мене је мој верни Хаски
Исте смо гене укоренили
Не признајемо границе
Наше је пространство велико
Као онолико колико обасја Сунце
И покрије Месец лукави
Купамо се у кристалним водама
Сушимо ваљањем по лековитим травама
И дахћемо на жегама
До првих издашних извора
Коњима се за реп вежемо
И летимо ка хоризонтима
Где неко свира вечито
И плеше чиграво
Пред кућама од шарених тепиха
Безброј ружа у зањиханим сукњама
И чергарским ватрама
Одахнемо.....
ОСТАЈЕШ МОЈА ТАЈНА
(4)
Хајде да створимо нашу чергу
Хајде да створимо нашу чергу
дом без адресе и темеља
огњиште да у себи носимо
ватре нек горе нам из додира
Хајде да у чергу примимо
све речи шапутаве, оне безобразне
лежај од траве свилени
не за друге
не за друге
Само ти и ја на месечини
у реку сулуди од жудње
да урањамо
да винемо се пут облака
узмемо даха
у помахнитале груди
Одрешимо ждребице и пастуве
нека јуре
нека јуре
гриве нека се мрсе
при сретању
у касу
и галопу
На јутрењу
усред подне
ноћу
нека ржу
оседлани и упрегнути
у наше жеђи непресушне
нека се пропињу
нека се зноје
па у реку
па уз реку
да се освеже
да се напоје
коцку шећера поједу
сакривену
на твом стомаку
и мом струку
да се прежу, зауздају
за даље путе
ка сунцу
ка месецу
све уз реку
крај шуме дивље
малине да пасу
са мојих груди
вешто водјени
снагом твојих руку
Чергу,
хајде да за дом наш
саградимо чергу
од нас двоје
и непресушном маштом лудила
што се у нама буде
Па да путујемо
путујемо низ вирове
и поноре
на врхове
на необуздане
ливаде наших жудњи
кроз шуме
наших испреплетених руку.
хајде, пристани
коњи су нестрпљиви...
Чуј им шапат
Ржу из наше утробе.
