DUŠA - ALFA I OMEGA SVEGA - ANGELINA PETROVIĆ

Tijelo umire kad se odvoji od duše, a duša umire kad se odvoji od Boga 

                                                Sveti Augustin

 

Msr Milica Jeftimijević Lilić

 

Može li šta dobro nići iz semena zla, kao da je prvo pitanje koje se nameće nakon čitanja vrlo impresivnog  novog  romana jedne od najprodornijih savremenih autroki, Angeline Petrović,   stoga uvodni citat  dobro ilustruje ono što se u romanu dešava budeći nadu.

I  dok je u prethodnom romanu Duhovi duž Drine pokazala moć zla i da ga tek smrt može zaustaviti, u novom romanu Uspavanka za mrtve,  ona menja perspektivu i smelo zalazi u  nedokučivo nastojeći  da nam predstavi ono što je iza smrti, život duše koja budući svevida stremi  da potre zlo i u buduće telo prenese samo pozitivna iskustva od svih koje je spoznala boraveći u jednom telu. Eto zanimljivog načina oneobičavanja i intencije da se u novom ostvarenju da i nešto sasvim različito od prethodnog.

Znamo da postoje autori koji uspevaju da u svakom sledećem delu obraduju vernu publiku nudeći joj nešto neočekivano, i oni koji upadaju u manirizam i stalno se vrte u začaranom krugu stvarajući slične likove i ponavljajući isti književni  postupak ma kako se trudili da tematski budu drugačiji.

Angelina Petrović je romanopisac koji  se razvija, unapređuje svoj izraz i donosi dela koja su uvek plod istraživanja i duboke zasnovanosti često i  na realnim i intrigantnim  istorijskim ličnostima i situacijama, ali sa vrlo inventivnom nadgradnjom u fikciji koja ogoljuje donekle poznatu faktografiju,  posluživši se idejom reinkarnacije svog glavnog junaka Gvida Kosovca Morelija.

Poznato je da je reinkarnacija (lat. reincarnate) veoma staro učenje, po kome se duša čovekova, posle smrti tela u kome je bila, ovaploćava u druga ljudska tela sa ciljem daljeg usavršavanja. Zna se da je još kod najstarijih naroda, o kojima imamo istorijske i druge podatke, bila izgrađena teorija da čovečija duša, ono što čini suštinu bića, prolazi kroz mnogobrojne faze egzistencije u svome večitom kruženju i hrljenju kroz vasionu. To je takozvana transmigracija ili metempsihoza, seljenje duša iz jednog života u drugi, što se u romanu Uspavanka za mrtve  vrlo maštovito dočarava.

 Uz to Angelina Petrović najčešće pod autorsku lupu stavlja i određeni žanr, kao što je to ovde sa biografijom, vršeći detronizaciju pojedinih ličnosti i dekonstrukciju već ustaljenih klišea da bi  pokazala kako iza napisanog najčešće stoji sasvim drugačiji život aktera, otkrivajući takođe i vanliterarne razloge i okolnosti koje dovode do stvaranja umetničkog  dela.

Rudolf Štajner je na jednom mestu zapisao: „Ja moram da učinim sve što mogu da dalje razvijam svoju dušu i duh, ali ja ću sasvim mirno čekati dok više sile ne budu smatrale da sam dostojan prosvetljenja.“

U ovakvom stavu R.Šnajdera priznaje se da ipak postoji nešto metafizičko što ima udela u čovekovom životu, i da ma koliko se trudio odnekud nečim  posredovano, nešto usmeri duh i dušu ka većim izazovima i duhovnom rastu koje se svakako nekim odricanjem zaslužuje, što se u ovom romanu itekako ilustruje čitavom kompozicijom dela.

Svesna toga autorka i u ovaj roman uvodi tu neku nadnaravnu silu koja donekle usmerava živote njenih  literarnih junaka. Opšta zbivanja (predratno, ratno i poratno stanje u  Drugom svetskom ratu)  u obične ljudske sudbine (porodica  Gvida Kosovca Morelija, reditelja Nelsona Bevila unose onaj nužni pravac koji se mora slediti da bi se proživeli životi ozbiljno uzdrmani na duže staze posledicama tih velikih zbivanja.

Pravi zaplet romana počinje od momenta kad Gvido Moreli dolazi u posed sedam  mapa, koje su velika tajna čijem razotkrivanju posvećuje  poslednje godine prerano završenog života. Sve  što će se potom desiti, putovanje u Italiju, sureti sa mestima i ljudima pokazuje da Angelina Petrović ume da napravi intrigantene  sadržaje koji  pobuđuju znatiželju, ali sve  vodi ka razotkrivanju hotimice postavljenih zamki za čitaoca koji budno prati filmski živu naraciju, iznenađen novim rukavcima pripovednog toka.

Ponovo je na najlepši način potvrđena sposobnost autorke da stvori složeni siže sa iznenadnim obrtima,   sa više vremenskih palonova i dobre dinamike u naraciji; da u delo uvodi različite sredine kao što su Nemačka, Italija, Srbija, da dramaturški oblikuje zbivanja i da  donese složene i duboke diskurzivne  sadržaje, što ju je i ovaj put odvelo u vrlo inventivne iskorake i umetnički rast.  Stoga ona na  najneočekivaniji način spaja savremeni akademski i književni svet sa kriminalom (uz takođe aktuelnu temu homoseksualnosti, ksenofobije iskazane u preziru dede ponemčenog Italijana prema srpskim korenima svog unuka (Dominik Moreli: ‒ Bićete svi Moreli, inače nećete preći moj prag! ‒ sećao se svake reči ‒ Nikakva balkanska svinja neće jesti moj hleb zabadava!) Ali i sa literarnim ovaploćenjem duše koja ima status književnog lika (Emilio) koja zapravo pripoveda o liku iz vizure znanja o njemu apriori i posteriori.

No, ovo je i pokušaj dočaravanja onog zaumnog što se utiskuje u dušu iz tela i razgovor takve duše sa samom sobom, onom koja treba da se oslobodi osobnosti, nataloženog iskustva i da se nakon fizičkog kraja tela u kojem je bila, ponovo nastani u nekom novom. Akcenat je ipak na  kvalitativnim promenanama u isksutvu duše koje bi vodile unapređenju čoveka ( čovečanstva) što je hvale vredna autorska  intencija. Ova duša koju je Angelina Petrović nazvala Emiliom, preispituje se, analizira i sprema da očišćena od jedne tragične egzistencije krene u telo deteta čije rođenje se očekivalo kao nastavak sižea i određene satisfakcije za tragično stradanje jednog značajnog i nedužnog čoveka koji, iako odsutan povezuje sve  likove, kao što su veze i u životu mnogostruke iako nevidljive:

‒ Emilio, graditelj si! ‒ čujem energičan i poletan glas što me vraća trenutku ‒ Nikada ne možeš nestati! Temelj na kome stojiš večan je! Zato požuri! Neko te čeka.

‒ Moram otkriti život Gvida Kosovca Morelija i onog koji mu je

odredio sudbinu pre nego odem ‒ jecam grleći tamu, siguran da me jedino noć razume.

Uvek izazovna tema zamene identiteta dala je i u romanu Uspavanka za mrtve,  impresivni domet jer od uglednog profesora koji dobija Pulicerovu nagradu za biografiju značajne ličnosti stiže se do filozofskog  pogleda na  čoveka uopšte, na dušu koja bira telo i sugeriše nova rešenja. Osvetljava se pozadina zbivanja iz Drugog svetskog rata, sklonost zločinima, ideološka ostršećnost, veze  među ljudima bliskim esesovcima i sl. kao što se dočarava i jedan veliki tragičan junak (Gvido Bevil, zvani Senka ) čije će se postojanje nastaviti kroz nove generacije.

Uz sve to,  Angelina Petrović kao autroka vrlo upečatljivih ženskih likova ponovo donosi neobične ženske junakinje, od prototipa poslušne kćerke koja nema snage da se suprotstavi surovom ocu i trpi poniženja i čija deca su takođe žrtve, do prototipa majke koja iako je u kolicima kao lavica se bori da zaštiti i kćerku i unuku ne prezajući ni od čega, do strasne i neoubzdane (Ivona Hajdel). Erotična i nepredvidiva  moderna žena koja pod lažnim imenom živi u fomalnom braku kako bi se sakrila njena revolucionarna  prošlost , ali i nastranost uglednog profesora Univerziteta Bevila, ona će ipak proživeti jednu avanturu pod krovom svog nazovi supruga smišljajući plan kako da se domogne slobode.

«Zabeležio je život drugog čoveka utisnuvši svoj pečat. Knjiga o mislima i delima Nelsona Bevila grčila mu je prste. Sve je u njoj istinito, a ipak  nedostaje ono suštinsko, htede da zaurla, ali ostao je nem i lepljiv od vlastitog znoja. Objavljena biografija čuvenog dramaturga samo je zaokružila Gvidov život i dodala onu poslednju nit pre kraja».

Glavni junak Gvido Kosovac Moreli,  u napisanoj biografiji slavnog dramaturga, zapravo imenuje unutrašnji glas odnosno svoju dušu koja ostaje da nastavlja hod kroz vreme i gde se jednom potvrđena vrednost ne gubi nego uvećava što otvara humanističke vidike potekle iz vremena punog zločina.

Nedostatak hrabrosti da se smelo sanja budnih očiju platiće se preranim gubitkom života, te priču o Gvidu Kosovcu Moreliju  koja je vrlo kompleksna,  savremena i svevremena dovršava njegova duša budeći se u telu potomka onih koji su imali vizije, hrabrost i istrajnost da menjaju stvarnost i od života uzmu više, što je i elementarno  načelo autorke koje celinom svog stvaralaštva potvrđuje snagu duha, aktivizam i težnju ko moralnom preporodu sveta. 

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: