ČIJA RUKA
Čija crna ruka tera oblak dole
i na mlade grudi plavu kišu sliva
pred mojim pogledom zaklanja sunce
pukotinu svaku na zemlji podriva.
Prođoše svi časi udavljeni čežnjom
čujem udaraju zvona u daljini
i svetlo se gasi, gasi se i nada
moja duša čami u dubokoj tmini.
Sluti srce trenutke sopstvene nemoći
udavljene čežnje u očima sjaje
lepote zalaze a propast ih nosi
svetlost moga bića u gorke beskraje.
Pred kim da klečim za spasenje duše
dok uzdasi teške vapaje doje
i na zemlji nigde nema rujne zore
kad nebesa padoše na molitve moje.
JABLAN
Za S. O.
Kada sunce mine u smiraju dana
besana noć prostranstvom stražari
niz grane Jablana dolazi jesen
a bledi mesec mu na usni krvari
Zvone zona u beskrajnoj tmini
to ludi vetrovi kroz telo mu reže
i trpi bol od pozne jeseni
dok srebrna magla grudi steže
Zapevaju grane pod zvezdanim trnjem
i beskrajem gde se tresla gora
sve što je milovao, sve što voleo je
sa crnom stražom ispratiće zora
MODRA ZORA
razlila se modra zora na sve strane
vlati trave kupaju se u rosi
s teškim uzdahom drvo šumi tugu
prolama se jauk što ga vetar nosi
s trnovitog žbuna prhnu mala ptica
zadrhta mi srce kad na grudi pade
polete mi duša, želje što me dave
i ostaše samo umrle mi nade.
dugo sam gledao u puste daljine
i postadoh samo siv kamen što ćuti
jed čuvan ispod već truloga panja
dok mi uzdah trne kô u noći smrti
opraštam se, odlazim blaženstvu beskraja
lagano sakupljam prnje tog trenutka
opraštam s tugom što mi lomi grane
i dušu sakrivam u tišini kutka.
