PRIČA OD SNOVA, LEPOTE I BOLA

(Radomir Stojanović - Duša doma- Panorama, Jedinstvo Kosovska Mitrovica, 2021)

 

 Msr Milica Jeftimijević Lilić

 

Priča je, kao san i kao voda. Nikada je ne možeš celu zahvatiti a da ne ostane neka mrvica, za drugi san i drugu žeđ... Radomir Stojanović

 

Tanani srpski lirik Radomir Stojanović, pred čitaoce izlazi u novom ruhu, sa pričama koje očaravaju pripovedačkim umećem, ali i liričnošću, raskošnim jezikom iz sveta prirode i detinjstva, mudrim životnim opomenama onoga ko život vidi i sa ove sa  «one»  strane. Već samim naslovom Duša doma, Stojanović  nas uvodi u unutrašnji sloj pojava, u srž, u duhovnost satkanu od lepote osećanja koja prožimaju njegov narativ, ali i likove, prostore, prirodu a nadasve čoveka.

Majka je zvezda tog čudesnog sazvežđa satkanog od snova, vizija koje oni kreiraju, od boja koje samo priroda može da spoji i bola koji je prerano ispunio dušu dečaka naratora zbog nepravde učinjene ocu, zbog njegovog pogubljenja i svega onog što je posledica tog kobnog događaja. Tajna koja je obavila taj  očev nestanak okrenula je dečaka iz priča ka onostranom, ka smrti i traženju odgovora na preozbiljna životna pitanja. A majčina snaga, njen unutarnji sjaj kojim je pokrivala nemost o toj prebolnoj temi, nemaštinu i nepravde koje je trpela, rađala je svetlost u dečakovoj duši i njome otvarala lepote koje drugima nisu bile  vidljive. I postavljala jasnu granicu između dobra i zla, a to je temelj na kojem počiva većina ovih priča što osvajaju dušu onoga ko ih čita, deleći ih na one koji je imaju ili nemaju. Otuda i otvaranje sluha za nedokučivo, tajanstveno i večno.

 

Mikro svet doma i makro svet kosmosa  se lepo dopunjavaju u ovim pričama što su celovito lepe, srezane ko mermer preciznom rukom majstora. Autor izvlači pojedinačne ljudske sudbine u sudaru sa vihorima istorije koja je lomila običnog čoveka i podređivala ga svojim ciljevima, kao i sa ćudima prirode koja je od takozvanog malog čoveka zahtevala veliku snagu i moralnu čvrstinu. A, život kao nemi svedok svih tih zbitija slagao se u priče koje je  senzibilni dečak upijao, noćne priče o prikazama i vilama, nepravde učinjene  političkim neistomišljenicima, o mučenju slabih i ubogih, nicanju crkve u vizijama pojedinaca. Posebno je upečatljivo personificiranje patnje i prkosa u kosovsko-metohijskim poljima i grobljima u možda najslojevitijoj priči u knjizi Žena u crnini, ali je isto tako snažno dočarana i moć lepote da uznemiri (Kupačice, Višnja)... No, samo je virtuoz jezika kakav je Stojanović, mogao sve to smestiti u dvadeset kratkih priča i po kojoj razvijenijoj.  

 Duša kuće je knjiga velikog etosa, izuzetne duhovnosti i prepuna nasušne lepote koja osvaja dušu, teši je i hrabri jer sve smo dalje od duše, od onoga što je smisao i obaveza čoveka da bude human i duševan:

Uvek sam se čudio i radovao, kad muke, životne tegobe i izazovi, ne unište ono ljudsko u čoveku.

 U nadi da još sve ljudsko u čoveku nije uništeno, od srca preporučujemo ovu knjigu koja diskretno zadire u sve slojeve  čovekovog bitisanja, lutanja i opstajanja.

 

 

Na Svete vrače, u Beogradu 2020.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: