ROJ
Godinama jurim za rojevima pčela
i od istih bežim.
Godinama,
najbolju maticu, za najbolji nektar
sabiram.
Godinama s proleća košnice zatvaram
ne dam rojeve polenima.
Godinama,
žmurim pred nektarima, gluvim pred zujevima
da med potekne ne dam.
Godinama jurim za rojevima pčela
i od istih bežim.
Bežim od žaoke bola.
ZA MALOG PRINCA
Htedoh kupiti ostrvo svile i pene,
zvezde skidati na leđima delfina.
U ružičasto valove obojiti,
četkicom slikara, zanesenjaka oslikati život.
Htedoh osloboditi srce i telo,
naga uskočiti u zagrljaje mora.
Usniti sa mesecom kraj uzglavlja,
stihovima romantičara obgrliti planetu.
Htedoh zaroniti u tišinu,
uploviti u vale zapaljenog neba.
Pokoriti oluje,zaustaviti lavu,
otopiti severne studeni.
Al’stakleni svet teško je sačuvati,
ružu pod zvonom od gladnih biljojeda.
Praporci ipak samo nebom zvone,
kad suviše odrasteš za malog princa.
HOĆEŠ LI?
Hoćeš li mi zvezdu skinut’
i na jastuk spustit tiho,
da mi zbori o slobodi
da me u snu sreći vodi?
Hoćeš li se sviti ovde
gde ja noćas sanak tkam,
i pustiti da oblake
oko tebe ušuškam?
Hoćeš li mi ruku dati
i pred mesec sa mnom stati,
i osmeh mi jedan trgnut’
da sa mojim mesec prati?
Hoćeš li u noći ovoj
svoju ruku meni dati,
da kroz snove prošetamo
da naučiš san sanjati?
STAKLIĆI LETA
Tu gde se nebo utapa u more
ostaće osmeh blag u osvit zadnje zore,
tragovi stopala nestaće u pesku
i ne gledaj na sat
pevaj još jednu pesmu.
Tu gde na stolovima ostaju prazne čaše
ostaće staklići jednog rasutog leta.
Dok zora nad Lovćenom ponosno sviće
a nevesta Jadrana kosu raspliće,
vozovi polaze.
Al' pre nego sunce, ko dukat oko vrata planine, bljesne
nek mesec do zadnjeg daška noći svira.
Uz prateće vokale u talasima i pesku,
ne, ne gledaj na sat
pevaj još jednu pesmu.
NEKTAR
Uzmeš kotaricu i skupljaš
sve što najbolje znaš.
Hodaš dugo i tražiš
najbolje od sebe daš!
Nahrani se, nasladi
naraduj se, nadiši!
Šta je žaoka bola, mala
spram životnog nektara!
