Tuđina

Vino je slatko a hleb je je gorak,

živote moj, izgubih korak,

korakom ovim stigoh na kraj sveta

živote moj tuđina mi smeta.

Tuđina braćo nikom nije laka

iako nudi blaga svakojaka.

Veseo život sad me rastužio,

svu ljubav moju sa sobom odneo.

Vraćaj se kući kažem sam sebi

ovde te nema, život te bije.

Vraćaj se kući kažem u sebi

déla života kao da nije.

Vraćam se kući tako mi Boga,

ne mogu sam bez roda svoga.

Dosta je bola i samo bola,

vraćam se kući kod svog miloga.

Ne mogu više bez ljubavi

i ‘kamena’ svoga.

Izbor za mis

Gledajući ‘čokoladnu’ lepoticu iz Venecuele

što iza dve brtele ima grudi ko kruške zrele,

na pamet mi padoše neke misli vrele.

Ili ona do nje ljupka i mila iz Brazila,

čas pomislih da joj kosa meka svila.

Reljef daleke Poliponezije

i žene kosooke verzije Malezije

moje su bludne fantazije.

Da im siđem u ‘stepske nizije’

i probudim svoje pesničke vizije

pa da se nađem sred erotske poezije.

Zato luda ideja ispred te-vea mi sine:

da osetim ispod kimona miline,

čudnih devojaka Japana i Kine,

samo pusta želja da me mine,

skinuti sa crnog pojasa čini.

Može i sedmi dan ali u ponoć

makar posle zvao hitnu u pomoć.

Kad plavuši iz ujedinjene Nemačke

sa plavim očima tigraste mačke

telesnu geografiju ‘vide’

pa sve širine i obline što ima pride,

okrenu mi pamet naopačke.

U stvari to me moja izabranica ‘Jale,’

opalila šakom po potiljku ko od šale.

U jeee, kako biju domaćice iz Srbije!

Nestadoše u tren moje fantazije

sa drugog programa naše televizije.

Zamuti mi se slika i dioptrije,

pa ne videh dobro predstavnice

Amerike, Rusije i Tanzanije!

Igra Mladosti

Kad si nam srca cepala

prvim , nevinim ljubavima

zaplitala jezik i sušila grla

kod važnih razgovora i svečanih izjava

zašto ne reče da je sve prolazna igra?

Dok si nas vodila po travi i cveću,

što ne reče da ćeš promeniti sreću

i zbogom reći varljivom proleću.

Dok preskačeš otkucaje nemirnog srca

bolno stežeš umorna tela,

neuredno šaraš po kosi i licu

što ne reče da ćeš izgoreti svoju sveću.

O mladosti prolazna, šta si još znala

dok si nam snažno punila jedra

ka ružičastim svodu neba vodila,

kao sirena iz mora nehajno igrala i pevala

a nisi postojana bila i iskreno pričala?

PODELITE OVAJ TEKST NA: