|
|
| Bojana Radovanović | |
| |
ZALjUBLjENA PESMAЛеонид Афремов арт
Otrgne se neposlušna,šeta Knez Mihailovom kroz noćne svetiljke.Pije pivo i izmišlja oblike od oblakaležeći na kalemegdanskoj travi.I na moju ljutnju kažeslobodna sam pesnikinja i ne možeš mi ništa! Onda se duri i ljuti, povređena.Obuva Starke , oblači lepršave haljinepa peva i pleše na kiši. Zvuči neozbiljnokao da joj je opet 15i ne mogu joj ništa.
BUĐENjE
Ostaje zora u plavom, beskonačne lepote sjajdok niz usnule krovove svetapada nežnost na dlan. A boje se tek rađaju, teku niz obraze nebadok bljesak jutarnjeg osmeha budi me iz prvog sna. I čuju se koraci, neko odlazičujem i suzu iz oka.Čujem zvuk vremena koje prolazi, sporo. I prvi put pod vedrim nebom budim sei korakom kroz zoru i boje odzvanjam,u rano jutro uranjam.Odlazim!
POLENилиј@шаула арт
Raznobojno kao polenpadaju godine.Rasule se po kosi prošarale.Popadale po licurazborale.Pa se sećaju i radujunekim novim polenimado meda i do neba.
|