ZALjUBLjENA PESMA

Леонид Афремов арт

Otrgne se neposlušna,

šeta Knez Mihailovom kroz noćne svetiljke.

Pije pivo i izmišlja oblike od oblaka

ležeći na kalemegdanskoj travi.

I na moju ljutnju kaže

slobodna sam pesnikinja i ne možeš mi ništa!

Onda se duri i ljuti, povređena.

Obuva Starke , oblači lepršave haljine

pa peva i pleše na kiši.

Zvuči neozbiljno

kao da joj je opet 15

i ne mogu joj ništa.

BUĐENjE

Ostaje zora u plavom, beskonačne lepote sjaj

dok niz usnule krovove sveta

pada nežnost na dlan.

A boje se tek rađaju, teku niz obraze neba

dok bljesak jutarnjeg osmeha

budi me iz prvog sna.

I čuju se koraci, neko odlazi

čujem i suzu iz oka.

Čujem zvuk vremena koje prolazi, sporo.

I prvi put pod vedrim nebom budim se

i korakom  kroz zoru i boje odzvanjam,

u rano jutro uranjam.

Odlazim!                     

POLEN

илиј@шаула арт

Raznobojno kao polen

padaju godine.

Rasule se po kosi

prošarale.

Popadale po licu

razborale.

Pa se sećaju i raduju

nekim novim polenima

do meda i do neba.

PODELITE OVAJ TEKST NA: