ЗАЉУБЉЕНА ПЕСМА

Леонид Афремов арт

Отргне се непослушна,

шета Кнез Михаиловом кроз ноћне светиљке.

Пије пиво и измишља облике од облака

лежећи на калемегданској трави.

И на моју љутњу каже

слободна сам песникиња и не можеш ми ништа!

Онда се дури и љути, повређена.

Обува Старке , облачи лепршаве хаљине

па пева и плеше на киши.

Звучи неозбиљно

као да јој је опет 15

и не могу јој ништа.

БУЂЕЊЕ

Остаје зора у плавом, бесконачне лепоте сјај

док низ уснуле кровове света

пада нежност на длан.

А боје се тек рађају, теку низ образе неба

док бљесак јутарњег осмеха

буди ме из првог сна.

И чују се кораци, неко одлази

чујем и сузу из ока.

Чујем звук времена које пролази, споро.

И први пут под ведрим небом будим се

и кораком  кроз зору и боје одзвањам,

у рано јутро урањам.

Одлазим!                     

ПОЛЕН

илиј@шаула арт

Разнобојно као полен

падају године.

Расуле се по коси

прошарале.

Попадале по лицу

разборале.

Па се сећају и радују

неким новим поленима

до меда и до неба.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: