detalj slike: KRK Art dizajn

PRECI

            ...."Ko zna koliko naših predaka kroz naše oči gleda...." Čojstveni, ratnički, slobodarski, nepokorni, prkosni, bogobojažljivi, neimarski, domaćinski, nežno-praotački gen...mojih predaka.  U ovoj žuljevitoj ruci, u kojoj se ugnezdila moja krhka ručica, sva je blagost, radost, snaga, ponos, moj oltar, temelj, prag, ognjište, krsna slava, moj koren, stablo, krošnja, rumene jabuke, pšenice belice....Moj deda. Solunski ratnik.....Postoje sećanja koja su kao zaveštanje, kao amanet. Postoje u srcu uspomene koje su kao amajlije, živi zapisi, kojima dišemo, koji nas čine ponosnim potomcima.

             Te davne ratničke godine, prvoga svetskoga rata, na zov Otadžbine, krenula su dva brata u boj, golgotu, stradanje. Kroz Albanske gudure, sve do Krfa. Jedan će ostati u Plavoj grobnici  ( Zbog njega sam išla na Krf i Vido ), drugi će proneti slavu srpskoga oružja i svoga roda.....Sećanja. Ponos. Svaka reč blista kao i Obilićeva Zvezda moga pretka....!

            Ako zaboravimo svoje korene, onda smo "Slamka među vihorove" ili zrnce pšenice koje će ptica pozobati. U mojoj duši svetli duh mojih predaka kao kandilo, kao slavska sveća, kao ratnička medalja....Ponosna što kroz moje oči vaša svetlost svetli....!

ауторка Милева Лела Алексић са дедом

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: