|
|
|
 | Милева Лела Алексић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ПРЕЦИ
...."Ко зна колико наших предака кроз наше очи гледа...." Чојствени, ратнички, слободарски, непокорни, пркосни, богобојажљиви, неимарски, домаћински, нежно-праотачки ген...мојих предака. У овој жуљевитој руци, у којој се угнездила моја крхка ручица, сва је благост, радост, снага, понос, мој олтар, темељ, праг, огњиште, крсна слава, мој корен, стабло, крошња, румене јабуке, пшенице белице....Мој деда. Солунски ратник.....Постоје сећања која су као завештање, као аманет. Постоје у срцу успомене које су као амајлије, живи записи, којима дишемо, који нас чине поносним потомцима.
Те давне ратничке године, првога светскога рата, на зов Отаџбине, кренула су два брата у бој, голготу, страдање. Кроз Албанске гудуре, све до Крфа. Један ће остати у Плавој гробници ( Због њега сам ишла на Крф и Видо ), други ће пронети славу српскога оружја и свога рода.....Сећања. Понос. Свака реч блиста као и Обилићева Звезда мога претка....!
Ако заборавимо своје корене, онда смо "Сламка међу вихорове" или зрнце пшенице које ће птица позобати. У мојој души светли дух мојих предака као кандило, као славска свећа, као ратничка медаља....Поносна што кроз моје очи ваша светлост светли....!
 ауторка Милева Лела Алексић са дедом
|
