SUĐENjE
Dva policajca zvone na vrata i pružaju nalog za hapšenje zbunjenoj mladoj ženi:
- O čemu je reč?
- Tužba zbog odbijanja.
- Kakva glupost! Moje je pravo da li ću da nekoga prihvatim ili ne, niko ne može da me natera!
Posle policajčevog svedočenja tužilac ponavlja te „bezdušne reči“, zgrožen njenom „samovoljom“. Branilac uloži prigovor, tužilac se povlači i postavlja direktno pitanje:
- Da li Vam se dopala tužena?
- Da, mislim da je lepa.
- Da li biste želeli da izađete s njom?
- Da.
- Iako Vam je poznata optužba podneta protiv nje?
- Da.
- Eto dokaza, ona je zaista opasna žena!
Branilac preuzima reč:
- Da li ste je pozvali da izađe s Vama?
- Ne.
- Zašto?
- Ne verujem da bi pristala.
- Da li ste zbog toga ogorčeni?
- Ne, zašto bih bio, ima puno pravo da me odbije.
Psiholog tužbe daje svoj iskaz:
- Tužena bez sumnje ima veoma visoko mišljenje o sebi, smatra da drugi nisu dovoljno dobri za nju, želi da umanji njihovo osećanje vrednosti, jer na taj način dobija potvrdu za svoje visoko mišljenje o sebi.
Branilac postavlja pitanje:
- Da li ste se Vi osećali ugroženo u prisustvu tužene?
- Tužena ima veliku manipulativnu sposobnost i na trenutak je uspela da potkopa čak i moje zdravo osećanje sopstvene vrednosti, ali samo na trenutak, budući da sam vrlo brzo shvatio koliko je ona opasna žena!
- Ili svedočite protiv nje zato što ste uvređeni.
- Prigovor!
Glavni svedok tužbe je muškarac koji je podneo prijavu.
- Šta imate da kažete o tuženoj?
- Ona je vrlo okrutna žena.
- Zašto tako mislite?
- Ima hladno srce, ne oseća ništa ni prema kome, surova je i treba joj ozbiljna profesionalna pomoć.
- Jeste li Vi pokušali da joj pomognete?
- Naravno. Pokušavao sam da je spasim iz njene samonametnute izolacije i usamljenosti.
- Kako je ona reagovala?
- Ignorisala me je. I to ne samo mene. Njoj niko nije dovoljno dobar!
- Zašto?
- Zato što nije sposobna da bilo šta oseća.
Branilac želi da zna zašto je odabrao baš tuženu.
- Zato što mi se dopala.
- Dakle, može se reći da je smatrate posebnom?
- Da.
- Da li želite neku drugu ženu osim nje?
- Ne, samo na nju mislim.
- Da li Vam je poznato da li je neka žena zaljubljena u Vas, da se nekome dopadate?
- Da. Ima dosta devojaka koje bi vrlo rado izašle sa mnom, samo njoj nisam dovoljno dobar.
- A da li biste Vi izašli sa bilo kojom od tih devojaka?
- Ne.
- Zašto?
- Ne bih izašao s onima koje me ne privlače.
- Dakle, Vi smatrate da je tužena kriva zato što ne želi nekoga ko se njoj ne dopada i da nju zato treba kazniti?
- Treba je lečiti!
- Zašto?
- Uništava tuđe samopouzdanje, a i samu sebe!
- Šta misle o Vama devojke koje Vi odbijate? Da li misle da je u redu što ih odbijate?
- Verovatno ne.
- Možda one smatraju da ste Vi okrutni i bezosećajni budući da nećete ni jednu od njih, iako ste slobodan muškarac?
- Možda.
- Znači da tuženoj nije dozvoljeno da odbije Vas, dok Vi imate puno pravo da odbijete koga želite? Ona nije normalna samo zato što ne želi Vas? Da li je to njen jedini greh?
- Ja ne odbijam svaku devojku. Neka mi se dopadne, neka ne. Njoj se ne dopada niko, odbija svakoga.
- Mislite da nema pravo na to?
- To nije normalno!
Psiholog odbrane ima objašnjenje:
- Tužena je izuzetno inteligentna i racionalna osoba. Ljubav kao iracionalna sila ne podleže logici i razumnosti te je kod nje došlo do raspolućivanja ličnosti, do nepremostivog jaza između osećajnog i intelektualnog dela duše. Uprkos osećajnoj prirodi ona sve stavlja pod kontrolu razuma. Kao posledica izraženog intelektualizma, s jedne strane, i života u svetu ideala, s druge strane, ona traži apsolutnu ljubav, ali u analizi i usporedbi sa apsolutnim, stvarni ljudi gube, jer mi smo ipak nesavršena bića.
- Da li smatrate da ona to radi namerno?
- Ne, mislim da je to kod nje nesvesni proces.
Tužilac preuzima:
- Da li smatrate da tužena želi da pokaže muškarcima da su nedostojni, da su bezvredni?
- Moguće je da podsvesno nastoji da ih kazni budući da ne odgovaraju njenim zahtevima, pa je ona zbog toga usamljena. Prezire ih jer su toliko daleko od ideala i nesposobni da bilo koga usreće. Međutim, to isto tako znači da ona podsvesno odbacuje samu sebe.
- Dakle, moglo bi se reći da se istovremeno ponaša i destruktivno i samodestruktivno? Nanosi štetu i sebi i drugima?
- Može biti. Ali samo nesvesno.
Na kraju svedoči i tužena.
- Da li Vam je poznat muškarac koji Vas je tužio?
- Da, viđala sam ga.
- Primetili ste da je zainteresovan za Vas?
- Jesam.
- Međutim, ignorisali ste ga?
- Da.
- Zašto?
- Nije mi se dopao. Odbijali su me njegova razmetljivost i arogancija, samouvereni stav, kao da se podrazumeva da će mi se dopasti, da ću pasti na njegov šarm. Nisam ništa osetila prema njemu, nikakvu privlačnost i nisam htela da ga ohrabrujem.
- Da li Vam je žao zbog toga?
- Zašto bi mi bilo žao? Ovo danas samo potvrđuje da sam bila u pravu. Jedino ne znam šta misli ovim da postigne. Osim osvete, naravno.
Tužilac želi da zna nešto više o njoj.
- Želite li da se dopadate drugima?
- Naravno, svi to žele.
- Znači da zavodite druge?
- Nisam to rekla.
- Želite da se dopadnete, ali kada se dopadnete, onda odbijate ljude?
- To je apsurdno.
- Odgovorite na pitanje.
- Želim da se dopadnem, ali kao osoba, ne kao žena.
- Ali Vi jeste žena, zar ne?
- Jesam, kakve to veze ima. Pre svega sam ljudsko biće i želim normalne, prijatne odnose sa drugima, što ne znači da moram da budem u vezi sa svima.
- Zar ne mislite da mnogi mogu da pogrešno protumače Vašu dopadljivost?
- Ne znam, to je njihov problem.
- Dakle, nije Vas briga šta drugi osećaju.
- Nisam to rekla!
- Upravo to ste rekli. Tužba nema više pitanja.
Sudija donosi odluku:
- Tužena je pokazala neosetljivost prema normama i pravilima društva, prema tuđim osećanjima, kao i tendenciju ka destruktivnom i samodestruktivnom ponašanju, stoga se proglašava krivom. Osuđuje se na uslovnu kaznu: ukoliko u narednom periodu od dve godine ponovi odbijanje, na snagu stupa zatvorska kazna od godinu dana.
Odbijeni udvarač se zadovoljno smeška i gleda je s likovanjem. Nekoliko trenutaka stoji u neverici, ne shvatajući šta se dešava, a onda vikne:
- Odbijam!
Sudija je ljutito pogleda:
- Šta ste rekli?
- Odbijam udvaranje. Odbijam uslovnu kaznu.
- Sigurni ste u to? Bićete zatvoreni godinu dana.
- Ili ću dve godine morati da budem u vezi s nekim koga ne želim? Kakav je to izbor? Radije bih u zatvor nego da budem izložena na milost i nemilost muškarcima kao što je on. A ni Vi niste mnogo bolji.
Sudija je uvređeno naložio sudskom službeniku:
- Odvedite je u pritvor. Zatvorska kazna odmah stupa na snagu.
Udarac sudijinog čekića odjekuje u njenoj glavi sve dok je škljocaj brave teških metalnih vrata ne probudi iz stanja ošamućenosti.
- Zar se ovo zaista dešava?!
Šapne u neverici, još uvek s nadom da će se dogoditi čudo. Međutim, nije se budila iz nemirnog sna, već je uranjala u noćnu moru iz koje više nije bilo izlaza.