СУЂЕЊЕ

Два полицајца звоне на врата и пружају налог за хапшење збуњеној младој жени:

-              О чему је реч?

-              Тужба због одбијања. 

-              Каква глупост! Моје је право да ли ћу да некога прихватим или не, нико не може да ме натера!

После полицајчевог сведочења тужилац понавља те „бездушне речи“, згрожен њеном „самовољом“. Бранилац уложи приговор, тужилац се повлачи и поставља директно питање:

-              Да ли Вам се допала тужена?

-              Да, мислим да је лепа.

-              Да ли бисте желели да изађете с њом?

-              Да.

-              Иако Вам је позната оптужба поднета против ње?

-              Да.

-              Ето доказа, она је заиста опасна жена!

Бранилац преузима реч:

-              Да ли сте је позвали да изађе с Вама?

-              Не.

-              Зашто?

-              Не верујем да би пристала.

-              Да ли сте због тога огорчени?

-              Не, зашто бих био, има пуно право да ме одбије.

Психолог тужбе даје свој исказ:

-              Тужена без сумње има веома високо мишљење о себи, сматра да други нису довољно добри за њу, жели да умањи њихово осећање вредности, јер на тај начин добија потврду за своје високо мишљење о себи. 

Бранилац поставља питање:

-              Да ли сте се Ви осећали угрожено у присуству тужене?

-              Тужена има велику манипулативну способност и на тренутак је успела да поткопа чак и моје здраво осећање сопствене вредности, али само на тренутак, будући да сам врло брзо схватио колико је она опасна жена!

-              Или сведочите против ње зато што сте увређени.

-              Приговор!

Главни сведок тужбе је мушкарац који је поднео пријаву.

-              Шта имате да кажете о туженој?

-              Она је врло окрутна жена.

-              Зашто тако мислите?

-              Има хладно срце, не осећа ништа ни према коме, сурова је и треба јој озбиљна професионална помоћ.

-              Јесте ли Ви покушали да јој помогнете?

-              Наравно. Покушавао сам да је спасим из њене самонаметнуте изолације и усамљености.

-              Како је она реаговала?

-              Игнорисала ме је. И то не само мене. Њој нико није довољно добар!

-              Зашто?

-              Зато што није способна да било шта осећа.

Бранилац жели да зна зашто је одабрао баш тужену.

-              Зато што ми се допала.

-              Дакле, може се рећи да је сматрате посебном?

-              Да.

-              Да ли желите неку другу жену осим ње?

-              Не, само на њу мислим.

-              Да ли Вам је познато да ли је нека жена заљубљена у Вас, да се некоме допадате?

-              Да. Има доста девојака које би врло радо изашле са мном, само њој нисам довољно добар.

-              А да ли бисте Ви изашли са било којом од тих девојака?

-              Не.

-              Зашто?

-              Не бих изашао с онима које ме не привлаче.

-              Дакле, Ви сматрате да је тужена крива зато што не жели некога ко се њој не допада и да њу зато треба казнити?

-              Треба је лечити!

-              Зашто?

-              Уништава туђе самопоуздање, а и саму себе!

-              Шта мисле о Вама девојке које Ви одбијате? Да ли мисле да је у реду што их одбијате?

-              Вероватно не.

-              Можда оне сматрају да сте Ви окрутни и безосећајни будући да нећете ни једну од њих, иако сте слободан мушкарац?

-              Можда.

-              Значи да туженој није дозвољено да одбије Вас, док Ви имате пуно право да одбијете кога желите? Она није нормална само зато што не жели Вас? Да ли је то њен једини грех? 

-              Ја не одбијам сваку девојку. Нека ми се допадне, нека не. Њој се не допада нико, одбија свакога.

-              Мислите да нема право на то?

-              То није нормално!

Психолог одбране има објашњење:

-              Тужена је изузетно интелигентна и рационална особа. Љубав као ирационална сила не подлеже логици и разумности те је код ње дошло до располућивања личности, до непремостивог јаза између осећајног и интелектуалног дела душе. Упркос осећајној природи она све ставља под контролу разума. Као последица израженог интелектуализма, с једне стране, и живота у свету идеала, с друге стране, она тражи апсолутну љубав, али у анализи и успоредби са апсолутним, стварни људи губе, јер ми смо ипак несавршена бића.

-              Да ли сматрате да она то ради намерно?

-              Не, мислим да је то код ње несвесни процес.

Тужилац преузима:

-              Да ли сматрате да тужена жели да покаже мушкарцима да су недостојни, да су безвредни?

-              Могуће је да подсвесно настоји да их казни будући да не одговарају њеним захтевима, па је она због тога усамљена. Презире их јер су толико далеко од идеала и неспособни да било кога усреће. Међутим, то исто тако значи да она подсвесно одбацује саму себе.

-              Дакле, могло би се рећи да се истовремено понаша и деструктивно и самодеструктивно? Наноси штету и себи и другима?

-              Може бити. Али само несвесно.

На крају сведочи и тужена.

-              Да ли Вам је познат мушкарац који Вас је тужио?

-              Да, виђала сам га.

-              Приметили сте да је заинтересован за Вас?

-              Јесам.

-              Међутим, игнорисали сте га?

-              Да.

-              Зашто?

-              Није ми се допао. Одбијали су ме његова разметљивост и ароганција, самоуверени став, као да се подразумева да ће ми се допасти, да ћу пасти на његов шарм. Нисам ништа осетила према њему, никакву привлачност и нисам хтела да га охрабрујем. 

-              Да ли Вам је жао због тога?

-              Зашто би ми било жао? Ово данас само потврђује да сам била у праву. Једино не знам шта мисли овим да постигне. Осим освете, наравно.

Тужилац жели да зна нешто више о њој.

-              Желите ли да се допадате другима?

-              Наравно, сви то желе.

-              Значи да заводите друге?

-              Нисам то рекла.

-              Желите да се допаднете, али када се допаднете, онда одбијате људе?

-              То је апсурдно.

-              Одговорите на питање.

-              Желим да се допаднем, али као особа, не као жена.

-              Али Ви јесте жена, зар не?

-              Јесам, какве то везе има. Пре свега сам људско биће и желим нормалне, пријатне односе са другима, што не значи да морам да будем у вези са свима.

-              Зар не мислите да многи могу да погрешно протумаче Вашу допадљивост?

-              Не знам, то је њихов проблем.

-              Дакле, није Вас брига шта други осећају.

-              Нисам то рекла!

-              Управо то сте рекли. Тужба нема више питања.

Судија доноси одлуку: 

-              Тужена је показала неосетљивост према нормама и правилима друштва, према туђим осећањима, као и тенденцију ка деструктивном и самодеструктивном понашању, стога се проглашава кривом. Осуђује се на условну казну: уколико у наредном периоду од две године понови одбијање, на снагу ступа затворска казна од годину дана.

Одбијени удварач се задовољно смешка и гледа је с ликовањем. Неколико тренутака стоји у неверици, не схватајући шта се дешава, а онда викне:

-              Одбијам!

Судија је љутито погледа:

-              Шта сте рекли?

-              Одбијам удварање. Одбијам условну казну.

-              Сигурни сте у то? Бићете затворени годину дана.

-              Или ћу две године морати да будем у вези с неким кога не желим?  Какав је то избор? Радије бих у затвор него да будем изложена на милост и немилост мушкарцима као што је он. А ни Ви нисте много бољи. 

Судија је увређено наложио судском службенику:

-              Одведите је у притвор. Затворска казна одмах ступа на снагу. 

Ударац судијиног чекића одјекује у њеној глави све док је шкљоцај браве тешких металних врата не пробуди из стања ошамућености.

-              Зар се ово заиста дешава?!

Шапне у неверици, још увек с надом да ће се догодити чудо. Међутим, није се будила из немирног сна, већ је урањала у ноћну мору из које више није било излаза.  

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: