detalj slike: KRK Art dizajn

STAKLIĆI LETA

Tu gde se nebo utapa u more

ostaće osmeh blag u osvit zadnje zore,

tragovi stopala nestaće u pesku

i ne gledaj na sat

pevaj još jednu pesmu.

Tu gde na stolovima ostaju prazne čaše

ostaće staklići jednog rasutog leta.

Dok zora nad Lovćenom ponosno sviće

a nevesta Jadrana kosu raspliće,

vozovi polaze.

Al' pre nego sunce, ko dukat oko vrata planine, bljesne

nek  mesec  do zadnjeg daška noći svira.

Uz prateće vokale u talasima i pesku,

ne, ne gledaj na sat

pevaj  još jednu pesmu.

PETI ELEMENT

Nađosmo komad zemlje, da po njoj hodimo

i vazduh nađosmo, da ista zrna dišemo.

Nađosmo plamen vatre, da ruke ozeble grejemo

i čistu vodu Gospodnju,  da lica umijemo.

Al' prazan osmeh ostade, mudra dubina u oku bez topline.

Govor razumnog bića u grlu stade u velikoj sobi punoj tišine.

Zalud ti zemlja, vazduh i voda, zalud ti vatra što tiho tinja

kad nema saća iz srca pčelinja.

I volja kraj snage zalud stoji kad ljubav zaboravi da ih osvoji!

PARALIZA SRCA

Slivajući se niz grudi u kapi života

sećanja se razbiše.

U jednom trenu nestade bol.

Nepomična tišina,

oči u oči laž i istina.

Mirno, ukočeno srce

poput porculanskog lica,

dok sunce udara u nepomične oči

gladno, žedno i samo

ali bola nema!

PODELITE OVAJ TEKST NA: