|
|
| Бојана Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СТАКЛИЋИ ЛЕТА Ту где се небо утапа у мореостаће осмех благ у освит задње зоре,трагови стопала нестаће у пескуи не гледај на сатпевај још једну песму. Ту где на столовима остају празне чашеостаће стаклићи једног расутог лета.Док зора над Ловћеном поносно свићеа невеста Јадрана косу расплиће,возови полазе. Ал' пре него сунце, ко дукат око врата планине, бљесненек месец до задњег дашка ноћи свира.Уз пратеће вокале у таласима и песку,не, не гледај на сатпевај још једну песму. ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ Нађосмо комад земље, да по њој ходимои ваздух нађосмо, да иста зрна дишемо. Нађосмо пламен ватре, да руке озебле грејемои чисту воду Господњу, да лица умијемо. Ал' празан осмех остаде, мудра дубина у оку без топлине.Говор разумног бића у грлу стаде у великој соби пуној тишине. Залуд ти земља, ваздух и вода, залуд ти ватра што тихо тињакад нема саћа из срца пчелиња.И воља крај снаге залуд стоји кад љубав заборави да их освоји!
ПАРАЛИЗА СРЦА Сливајући се низ груди у капи животасећања се разбише.У једном трену нестаде бол.Непомична тишина,очи у очи лаж и истина.Мирно, укочено срцепопут порцуланског лица,док сунце удара у непомичне очигладно, жедно и самоали бола нема!
|