CRNA MAČKA
Prvo je u mraku ugledala zelene oči. Iako zbunjena i opčinjena, nije osećala nikakav strah. Zatim su se oči približile i iz tame je izronila glava crne mačke. Ni žena ni mačka nisu pustile ni glasa, nisu se kretale, samo su netremice gledale jedna u drugu. Nakon nekoliko trenutaka žena je ustala iz kreveta, dok je mačka i dalje nepomično stajala i pratila svaki njen korak.
Kad se sledeće jutro probudila, mačka više nije bila u mraku, već bliže njenom krevetu, da bi narednih dana bez glasa i šuma nastavila da smanjuje udaljenost. Žena nije niti terala, niti zazivala svoju neobičnu gošću, ne znajući kako da postupi. Jednog jutra je zatekla mačku tik pored lica, nimalo iznenađena, budući da se navikla na njenu blizinu. No, teskoba se uvukla u njeno srce, praćena osećajem da nešto nije kako treba.
Kad je sutradan otvorila oči, mačke nije bilo u sobi. Otišla je u kupatilo i sneno pogledala svoj odraz, kriknuvši od užasa: iz ogledala su je posmatrale mačje oči, a iza njenog lica se nazirao poznati životinjski lik. Probudila se drhteći celim telom i jedva se sabrala, shvativši s olakšanjem da je to bio samo san, da je svetlucave zelene oči još uvek posmatraju iz mraka. Uznemirena je ustala, uzela metlu i oterala mačku iz stana. Iako se prvo bunila i frktala, na kraju se povukla i otišla.
Sledećeg jutra je opet bila na istom mestu. Žena je netremice posmatrala to tajanstveno stvorenje, ne znajući šta da radi i kako da prekine iscrpljujuću igru nerava. Odlučna da je ukloni iz svog života jednom za sva vremena, strpala je u džak i odnela na jezero. Pošto nije imala srca da je dokrajči svojim rukama, prepustila je laganoj i bolnoj smrti u dubokoj vodi.
Uprkos tome, mačka je sutradan čekala na starom mestu, očigledno uvređena i ljuta. Iako je frktala, nije pobegla niti se borila čak ni kad se ista scena ponovila narednog jutra. Devetog dana žena je odahnula – konačno će se osloboditi!
Ali mačka je i desetog dana bila u njenom domu. Kad ju je ugledala, počela je da plače i viče sve dok je grlo nije zabolelo, ali uzalud. Niko joj nije pritekao u pomoć, osećala se tako usamljena i bespomoćna pred tom životinjom koja je samo netremice posmatrala hipnotišućim zelenim očima, da je na kraju izgubila strpljenje i očajno uzviknula:
- Šta hoćeš od mene!?!
- Nahrani me.
Iako nije bila sigurna da li je stvarno čula te reči ili su bile plod njene mašte, nije imala snage da preispituje svoj zdrav razum, već je ustala i u malu posudicu stavila mleko koje je mačka popila i vratila se u tamu. Njene oči su neko vreme svetlucale, zatim nestale. Žena se nije usuđivala da priđe kako bi proverila da li je mačka zaspala ili otišla, već je rešila da veruje da je najzad sama. Svako veče je ostavljala činiju koja bi je ujutro dočekala prazna, i iako mačku nikada više nije videla, tek kad je jednog jutra našla nepopijeno mleko, osetila se istinski slobodna.
