О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЦРНА МАЧКА

Николина Зобеница
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ЦРНА МАЧКА

 

Прво је у мраку угледала зелене очи. Иако збуњена и опчињена, није осећала никакав страх. Затим су се очи приближиле и из таме је изронила глава црне мачке. Ни жена ни мачка нису пустиле ни гласа, нису се кретале, само су нетремице гледале једна у другу. Након неколико тренутака жена је устала из кревета, док је мачка и даље непомично стајала и пратила сваки њен корак.


Кад се следеће јутро пробудила, мачка више није била у мраку, већ ближе њеном кревету, да би наредних дана без гласа и шума наставила да смањује удаљеност. Жена није нити терала, нити зазивала своју необичну гошћу, не знајући како да поступи. Једног јутра је затекла мачку тик поред лица, нимало изненађена, будући да се навикла на њену близину. Но, тескоба се увукла у њено срце, праћена осећајем да нешто није како треба.


Кад је сутрадан отворила очи, мачке није било у соби. Отишла је у купатило и снено погледала свој одраз, крикнувши од ужаса: из огледала су је посматрале мачје очи, а иза њеног лица се назирао познати животињски лик. Пробудила се дрхтећи целим телом и једва се сабрала, схвативши с олакшањем да је то био само сан, да је светлуцаве зелене очи још увек посматрају из мрака. Узнемирена је устала, узела метлу и отерала мачку из стана. Иако се прво бунила и фрктала, на крају се повукла и отишла.


Следећег јутра је опет била на истом месту. Жена је нетремице посматрала то тајанствено створење, не знајући шта да ради и како да прекине исцрпљујућу игру нерава. Одлучна да је уклони из свог живота једном за сва времена, стрпала је у џак и однела на језеро. Пошто није имала срца да је докрајчи својим рукама, препустила је лаганој и болној смрти у дубокој води.


Упркос томе, мачка је сутрадан чекала на старом месту, очигледно увређена и љута. Иако је фрктала, није побегла нити се борила чак ни кад се иста сцена поновила наредног јутра. Деветог дана жена је одахнула – коначно ће се ослободити!


Али мачка је и десетог дана била у њеном дому. Кад ју је угледала, почела је да плаче и виче све док је грло није заболело, али узалуд. Нико јој није притекао у помоћ, осећала се тако усамљена и беспомоћна пред том животињом која је само нетремице посматрала хипнотишућим зеленим очима, да је на крају изгубила стрпљење и очајно узвикнула:


-              Шта хоћеш од мене!?!


-              Нахрани ме.


Иако није била сигурна да ли је стварно чула те речи или су биле плод њене маште, није имала снаге да преиспитује свој здрав разум, већ је устала и у малу посудицу ставила млеко које је мачка попила и вратила се у таму. Њене очи су неко време светлуцале, затим нестале. Жена се није усуђивала да приђе како би проверила да ли је мачка заспала или отишла, већ је решила да верује да је најзад сама. Свако вече је остављала чинију која би је ујутро дочекала празна, и иако мачку никада више није видела, тек кад је једног јутра нашла непопијено млеко, осетила се истински слободна.  






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"