 | Milan S. Marković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Noć kraj reke Dičine
Mesec sedi na plastu mirišljavog sena,
a nad njim zvezde ko biseri,
ćilime veze nad šumom što drema,
dok vazduh od letnje vrućine treperi.
Nad uzavrelom površinom drevne Dičine,
jedna roda razvi svoja krila,
i polete u zagrljaj mesečine,
kao da se iz mesečevog praha rodila.
Na širokoj krošnji okorelog hrasta,
gnezda se nižu ko đerdani,
kroz lišće mesečina do njih prorasta,
i kao da su od srme sazdani.
Zvezdano nebo oslikava talasastu površinu vira,
noć izmiče niz reku,
čuje se samo šum blagog vetra kad kroz lišće zasvira,
laganu pesmu neku.
Zašumori list staroga bresta iznad izvora,
tanana nit povetarca zapeva: skoro će zora.
Mesec lagano kliznu niz seno i utopi se u Dičinu,
zaplavi nebo nad Ilijakom i rasprši pomrčinu.
