 | Милан С. Марковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Ноћ крај реке Дичине
Месец седи на пласту миришљавог сена,
а над њим звезде ко бисери,
ћилиме везе над шумом што дрема,
док ваздух од летње врућине трепери.
Над узаврелом површином древне Дичине,
једна рода разви своја крила,
и полете у загрљај месечине,
као да се из месечевог праха родила.
На широкој крошњи окорелог храста,
гнезда се нижу ко ђердани,
кроз лишће месечина до њих прораста,
и као да су од срме саздани.
Звездано небо осликава таласасту површину вира,
ноћ измиче низ реку,
чује се само шум благог ветра кад кроз лишће засвира,
лагану песму неку.
Зашумори лист старога бреста изнад извора,
танана нит поветарца запева: скоро ће зора.
Месец лагано клизну низ сено и утопи се у Дичину,
заплави небо над Илијаком и распрши помрчину.
