|
|
| Boris Mišić | |
| |
SRCE DINARE
***Ispred Troglava, ka severu, pružalo se, naizgled beskrajno, bezvremeno prostranstvo belih, sivih i modroplavih krečnjačkih vrhova, brda, visoravni, bregova koji su se dizali jedan za drugim, jedan iznad drugoga, jedan kraj drugoga, i koji su se konačno, i preplitali, sažimali u činilo se, apsurdno velikom nizu. Veličina tog kamenog mora podsećala ga je na modrozelenu morsku pučinu i oduzimala mu je dah, slamala volju i verovanje da sa nečim toliko velikim može da izađe na kraj. Pred njim se pružala iskonska divljina ; planine koje je do tada posećivao bile su pitome bašte u odnosu na ovu planinu. Ovuda su prolazili brojni narodi, civilizacije i carstva, ovde je bila međa, granica svetova koji su se dodirivali i vekovima sukobljavali. Nije ovo bilo mesto za svakoga, pomislio je. Ogromnost prostranstva koje se pružilo pred njim, mislio je, pokolebala bi i nekog mnogo snažnijeg od njega. Svela bi svakoga na pravu meru. Prema ovakvoj veličini Dinare, bio je potpuno beznačajan, jednako kao što je crv ili mrav sićušan i beznačajan pred čovekom.***
REČ AUTORA
Drage čitateljke i čitaoci, pred vama je moja treća zbirka priča fantastike i horora, kao i prethodne dve, u izdanju izdavačke kuće Presing iz Mladenovca. Peđi-Predragu Milojeviću dugujem veliku zahvalnost za odličan prelom teksta, urednički posao i zaista fantastične naslovnice knjiga -ne znam nikoga ko pravi bolje naslovnice; čitaoci su zaista bili oduševljeni tim naslovnim stranama i neretko su se upravo zbog njih odlučivali da kupe knjige. Verujem, i nadam se, da ih ni sadržaj nije razočarao.Protekla godina, kao što svi znamo, izmenila je svet iz temelja. Ne sumnjam da će mnogo autora pisati sada, a i u godinama koje dolaze, o virusu, pandemiji i promenama koje je pandemija donela i donosi. Ja sam izabrao da u ovoj knjizi ne pišem o tome. Na svetu postoje i drugačije tame od te. A i drugačije svetlosti, lepote. Mislim da smo željni lepote, pri tom ne mislim samo na onu prostu, površnu lepotu, već na duhovnu lepotu. A ona je svuda oko nas. U dragim ljudima, dragim stvarima, uspomenama, ona je u zidovima Hilandara, Gračanice, Optine pustinje, na vrhovima Ovčara, Kablara, Jelice, Dinare, Staretine, Uilice, Jadovnika, Vukana, u zelenim i zlatnim vrbacima Morave, pod blistavoplavim nebom Ararata, pod peskom pustinja Irana, u svetlima Novog Sada i na proplancima Fruške gore...ova knjiga vodi vas na putovanja duše, njeni junaci tragaju za duhovnom lepotom, tragaju za onim što će ih oplemeniti, i neće odustajati, uprkos preprekama, tami i demonima koji ih vrebaju na tom putu. Ili bolje rečeno - Stazi. Jer sve je povezano, nevidljivim i neraskidivim nitima.Često ćete u ovoj zbirci pronaći različite ljude koji se prepoznaju, deluju i osećaju kao da su jedna ista osoba. Svako od nas je nekad imao osećaj da nekoga zna oduvek, kao da mu je i fizički i misaono sličan ili gotovo identičan. Duše su povezane tim nevidljivim nitima Staze, kao i njihova fizička tela u kojima obitavaju. Nema veće radosti nego kada prepoznaš onoga ko je deo i tvoje duše. I ti njegove. Nadam se da će vam ova knjiga pružiti barem mrvicu duše i lepote, u ovom vremenu beznađa, straha i nesigurnosti.Na kraju, ove knjige ne bi ni bilo da nije vas, čitalaca. Vaša ljubav prema onome što sam dosada pisao uticala je da ne posustanem, da i dalje pišem, da i dalje smatram da uprkos svemu, u pisanju priča ima smisla.Hvala vam. Uživajte. Pronađite u ovoj zbirci neki komadić lepote za sebe. Boris Mišić Proleće 2021.godine, Novi Sad
|