СРЦЕ ДИНАРЕ

***

Испред Троглава, ка северу, пружало се, наизглед бескрајно, безвремено пространство белих, сивих и модроплавих кречњачких врхова, брда, висоравни, брегова који су се дизали један за другим, један изнад другога, један крај другога, и који су се коначно, и преплитали, сажимали у чинило се, апсурдно великом низу. Величина тог каменог мора подсећала га је на модрозелену морску пучину и одузимала му је дах, сламала вољу и веровање да са нечим толико великим може да изађе на крај. Пред њим се пружала исконска дивљина ; планине које је до тада посећивао биле су питоме баште у односу на ову планину. Овуда су пролазили бројни народи, цивилизације и царства, овде је била међа, граница светова који су се додиривали и вековима сукобљавали. Није ово било место за свакога, помислио је. Огромност пространства које се пружило пред њим, мислио је, поколебала би и неког много снажнијег од њега. Свела би свакога на праву меру. Према оваквој величини Динаре, био је потпуно безначајан, једнако као што је црв или мрав сићушан и безначајан пред човеком.

***

РЕЧ АУТОРА

Драге читатељке и читаоци, пред вама је моја трећа збирка прича фантастике и хорора, као и претходне две, у издању издавачке куће Пресинг из Младеновца. Пеђи-Предрагу Милојевићу дугујем велику захвалност за одличан прелом текста, уреднички посао и заиста фантастичне насловнице књига -не знам никога ко прави боље насловнице; читаоци су заиста били одушевљени тим насловним странама и неретко су се управо због њих одлучивали да купе књиге. Верујем, и надам се, да их ни садржај није разочарао.

Протекла година, као што сви знамо, изменила је свет из темеља. Не сумњам да ће много аутора писати сада, a и у годинама које долазе, о вирусу, пандемији и променама које је пандемија донела и доноси. Ја сам изабрао да у овој књизи не пишем о томе. На свету постојe и другачије таме од те. А и другачије светлости, лепоте. Мислим да смо жељни лепоте, при том не мислим само на ону просту, површну лепоту, већ на духовну лепоту. А она је свуда око нас. У драгим људима, драгим стварима, успоменама, она је у зидовима Хиландара, Грачанице, Оптине пустиње, на врховима Овчара, Каблара, Јелице, Динаре, Старетине, Уилице, Јадовника, Вукана, у зеленим и златним врбацима Мораве, под блиставоплавим небом Арарата, под песком пустиња Ирана, у светлима Новог Сада и на пропланцима Фрушке горе...ова књига води вас на путовања душе, њени јунаци трагају за духовном лепотом, трагају за оним што ће их оплеменити, и неће одустајати, упркос препрекама, тами и демонима који их вребају на том путу.

 Или боље речено - Стази. Јер све је повезано, невидљивим и нераскидивим нитима.

Често ћете у овој збирци пронаћи различите људе који се препознају, делују и осећају као да су једна иста особа. Свако од нас је некад имао осећај  да некога зна одувек,  као да му је и физички и мисаоно сличан или готово идентичан. Душе су повезане тим невидљивим нитима Стазе, као и њихова физичка тела у којима обитавају. Нема веће радости него када препознаш oнога ко је део и твоје душе. И ти његове. Надам се да ће вам ова књига пружити барем мрвицу душе и лепоте, у овом времену безнађа, страха и несигурности.

На крају, ове књиге не би ни било да није вас, читалаца. Ваша љубав према ономе што сам досада писао утицала је да не посустанем, да и даље пишем, да и даље сматрам да упркос свему, у писању прича има смисла.

Хвала вам. Уживајте. Пронађите у овој збирци неки комадић лепоте за себе.

                                                                                                                    Борис Мишић

                                                                                               Пролеће 2021.године, Нови Сад

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: