detalj slike: Ilija Šaula ilij@art

OPRAŠTAM TI  KIŠE

Opraštam ti kiše pred plamom Otvorenog neba.

Ispred međurečja ispovesti.

Ćutiš. Odavno si zaspao Orfeju.

Između nas prolazi zmija.

Pred tminom počiva reč.

Srž si kosti moje, istina drevna svedok je ne(vida).

Opraštam ti kiše pale između naših prstiju, vaskrsle u molitvi.

Preobuci me u dolini raspeća u tkalju dogorelih voštanica

da ti rita ispevam  pesmu okupanu u menama krvotoka.

Ne plači,

u mojim arkadama zapisan je sinopsis prepoznavanja nas dvoje. 

Evo zakleću se neću pisati.

 STANIŠTE

U 23. godini zavolela sam vozove,

Više nego matični kod koji mi plete boru posred čela.

Iznad svog staništa sam ja.

Unutar njega samo oplakana posteljica iz koje sam

bačena pod oštricu sveta.

Izašla sa povezom preko očiju.

Da ništa ne vidim i ne čujem,

da sve osetim i prećutkujem.

Ponedeljkom odlazim na buvljak.

Pazarim od starica koje prodaju osmeh vazduhu.

Ispod kišobrana skrivena matica plača. 

Vodim borbu sa plamenim jezičcima unutar sebe.

Rezovima unutar reči.

Nebeska rebra su potisnula zemlju, nakvasila krvlju svojom.

I svi leševi ćute, polumrtvi hodaju, čeznu da  postanu živi.

Vratite mi hod po žici, moje pete imaju krila.

Tamo mogu podići omaž iskidanoj biti pre pada.

 OBIČAN DAN

Meteorolozi najavljuju nebesku žuticu.

Žurnalisti još jedan progon kroz zemljište ,

časovničari tapetarenje zidova slabostima,

palidrvca još jedno čistilište, podrhtavanje Tartara.

Krtice ne mogu da podignu na zemlji ono

što orlovi mogu na nebu da sviju.

Podigni visoko barjake i ne daj da ti glas na paramparčad podele.

Dan je običan, uprkos ošišanim zracima Sunca,

izrešetanom nebu.

Dan je sasvim običan uprkos lošim prognozama.

Ipak, spremi za sreću slatkiše i ne dozvoli da ti utrnu zubi

Makazama proseci svečano uvijanje gradova u maramice.

 I ne žali, čestitaj sebi još jedno iskušenje na ispucalim amfiteatrima.

Nazdravi prosutim bokalima suza radosnica.

Eno, tamo u dolu lista svetlost na raskrsnicama,

i oživljuju kaolinska lica u jezgru tišine.

Deca su željna kiša što daruju miraz stopama.

PODELITE OVAJ TEKST NA: