|
|
| Сузана Рудић | |
| |
детаљ слике: Илија Шаула ilij@art
ОПРАШТАМ ТИ КИШЕ Опраштам ти кише пред пламом Отвореног неба. Испред међуречја исповести. Ћутиш. Одавно си заспао Орфеју.Између нас пролази змија. Пред тмином почива реч. Срж си кости моје, истина древна сведок је не(вида). Опраштам ти кише пале између наших прстију, васкрсле у молитви. Преобуци ме у долини распећа у ткаљу догорелих воштаница да ти рита испевам песму окупану у менама крвотока. Не плачи, у мојим аркадама записан је синопсис препознавања нас двоје. Ево заклећу се нећу писати.
СТАНИШТЕ
У 23. години заволела сам возове, Више него матични код који ми плете бору посред чела. Изнад свог станишта сам ја. Унутар њега само оплакана постељица из које сам бачена под оштрицу света.Изашла са повезом преко очију. Да ништа не видим и не чујем, да све осетим и прећуткујем. Понедељком одлазим на бувљак. Пазарим од старица које продају осмех ваздуху. Испод кишобрана скривена матица плача. Водим борбу са пламеним језичцима унутар себе. Резовима унутар речи. Небеска ребра су потиснула земљу, наквасила крвљу својом. И сви лешеви ћуте, полумртви ходају, чезну да постану живи. Вратите ми ход по жици, моје пете имају крила. Тамо могу подићи омаж искиданој бити пре пада.
ОБИЧАН ДАН Метеоролози најављују небеску жутицу. Журналисти још један прогон кроз земљиште , часовничари тапетарење зидова слабостима, палидрвца још једно чистилиште, подрхтавање Тартара. Kртице не могу да подигну на земљи оно што орлови могу на небу да свију. Подигни високо барјаке и не дај да ти глас на парампарчад поделе. Дан је обичан, упркос ошишаним зрацима Сунца,изрешетаном небу. Дан је сасвим обичан упркос лошим прогнозама. Ипак, спреми за срећу слаткише и не дозволи да ти утрну зубиМаказама просеци свечано увијање градова у марамице. И не жали, честитај себи још једно искушење на испуцалим амфитеатрима. Наздрави просутим бокалима суза радосница. Ено, тамо у долу листа светлост на раскрсницама,и оживљују каолинска лица у језгру тишине. Деца су жељна киша што дарују мираз стопама.
|