 | Aleksandra Đorđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
DOM
Pomeriću Sunce
da sija za tebe.
Prevrnuću nebo
da ti budem bliska.
Poljubiću zemlju
da me odvede kući.
KOLEVKA
Lepa si
kao čežnja mojih jutara
i sunce moje vere;
ko suza Bogomajke na licu pustinjaka
što božure bere za potomke;
ko ponos na čelu Olivere.
Mirišeš na maline,
skrivena u nedrima junaka.
Pod grmljavinom predaka
usne ti bride,
ljube i šapuću
besmrtne
ko safira sjaj u oku Simonide.
Lepa si
i široko je nebo nad tvojim bajkama.
Tvoja slika se diže u visine
ko anđela poj na krilima Gračanice;
britka ko srp u znoju seljaka
što pada na klasje
u srcu ravnice.
POVRATAK
Danas vam neću pričati o bolu,
danas vam neću pevati o sreći;
prosula sam zvezde jatima na molu,
sad ih kupi neko pametniji i veći.
Pronađi moje oko u slovima plime
gde usamljeni galeb strvinu liže.
Zapenjena neman baca me u dubine,
od obale daleko, ali sebi bliže.
