 | Александра Ђорђевић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ДОМ
Померићу Сунце
да сија за тебе.
Преврнућу небо
да ти будем блиска.
Пољубићу земљу
да ме одведе кући.
КОЛЕВКА
Лепа си
као чежња мојих јутара
и сунце моје вере;
ко суза Богомајке на лицу пустињака
што божуре бере за потомке;
ко понос на челу Оливере.
Миришеш на малине,
скривена у недрима јунака.
Под грмљавином предака
усне ти бриде,
љубе и шапућу
бесмртне
ко сафира сјај у оку Симониде.
Лепа си
и широко је небо над твојим бајкама.
Твоја слика се диже у висине
ко анђела пој на крилима Грачанице;
бритка ко срп у зноју сељака
што пада на класје
у срцу равнице.
ПОВРАТАК
Данас вам нећу причати о болу,
данас вам нећу певати о срећи;
просула сам звезде јатима на молу,
сад их купи неко паметнији и већи.
Пронађи моје око у словима плиме
где усамљени галеб стрвину лиже.
Запењена неман баца ме у дубине,
од обале далеко, али себи ближе.
