LAGANA I SIGURNA SMRT BESA
- Smrt besa, lažni je početak, lažnog nastajanja, lažnog- novog čoveka. Bes, gnev, ozlojeđenost najiskrenije slike istinskog lica, lica koje živi između privida koji blesnu, zaslađenih reči i pogleda. - posmatrao je svoje ugašeno lice koje je bledilo Viktor.
Nije primetio ili nije želeo, kroz žurbu praznih dana i posmatranja spoljašnjosti, da stanje istinskog njega umire, sporo i sigurno. Da pretvara se u oblik ništavne preslikanosti. Zaboravio je na sebe, u bekstvima od sebe i trku u ništavnost, gubio je sebe u svakom buđenju, posmatranju i stvarnosti koja ne postoji. Neosetno i nevidljivo, iscurelo je vreme, čula su postajala mrtva, a on je „postojao“.
Posmatra odsjaj i ne veruje, a nije zbunjen prizorom. Ne da nije zbunjen, u tuposti zurenja, prizor mu je normalan, priliči mu i sasvim je uklopljen u ... Više se i ne seća, čega? Besa, gneva, ozlojeđenosti i sopstvenog života. Kao da nikada nije postojalo vreme, da umrtvljeno lice, telo i tupi zaleđeni pogled bili su vatra i voda, stena koja se kotrlja.
- Kako se dogodilo? Da sigurna i spora smrt privida predstavi se za postojanje, da ugasi vatru života?- pitao se pogledom koji je prolazio kraj pogleda odraza.
Dani, noći, vreme koje je nemarno ostavljao za neki sledeći put, nestajali su zauvek sa puta kojim bi projurio u vetar i duboku prazninu. Vrelina isijavanja, gasila je vatru, a on je... Jurio u kovitlac, gazio lavirinte duboke praznine i ...
- Bes, gnev i ozlojeđenost i mnogi drugi simboli, bili su stena koja je zaustavljala... Postojanje, život, nada ... – duboko uzdahnu.
Kroz otvoreni prozor, munje su plesale, snažni vetar i krupne kapi kiše čistile su sve pred sobom ostavljajući prazne ulice, trgove i parkove. Prijatan prizor uništavanja „postojanja“.
Smrt besa, gneva, ... usporavala je korake. Bila je nesigurna u pokretu.
