GRADOVI
S vremena na vreme,
tražim stan u kome mogu živeti kao sakupljač perija.
Šijem jastuke, plovim do gradova modrijih od kiše.
gradova za koje me veže krv utkana u most
na kome sam ostavljam parče sebe za eho rasutih duša.
U gradovima, modrijim od kiše, učim o
tišini koja peva o rastinju duše čoveka.
Ispred mene slike- slika nigde.
Gubim rukopis .
Misli bacam u kišnu baricu.
Inatim sebi, igram žmurke sa trećim licem,
raspravljam kako ne može živeti stotinu skitnica u meni.
U gradove, modrije od kiše, ponekad se vratim
da čujem nokturno blede mesečine, osuđujem paučinu što je paučina.
Shvatam postojanje svetlosnog života grafita,
i čemu služe džepovi sa leve strane košulje-za upijanje varljivosti.
КркАртДизајн
DUBINA
Tu gde živim, postoji dubina
mističnija od Jerihona.
Istančanija, mračnija dubina u kojoj se kopa po
živom skeletu i ruše se hramovi žive rane.
U dubini,
često me pitaju gajim li cveće,
daruju kaldrme od trnja.
Postepeno ispijaju sokove iz mojih preobražaja u dubini,
gužvaju, onako kao što se gužva limenka.
Ostavljaju na trotoaru, sličnima meni za utehu.
Prepuštaju da se preporodim u tokovima osećanja.
Dalje od
Jerihona, dublje od Jerihona, hvatam se
u koštac sa burama duše.
Svedok sam kucanja srčane aorte, koja ispisuje domove ljubavnika
osuđenih na sve sem na ljubav.
Često zaboravljam kako je voleti, mapirajući pokrete tela.
Spuštam se niz četkicu zografa,
u dubinu prosipajući cinober života.
Odlazim sa druge strane ogledala,
otporna na sopstveni pepeo, otorna na sopstvenu bol.
КркАртДизајн
TRAGANjE
Mi ne bivamo mi dok ne proniknemo
jedno drugom iz usana.
Ostajemo sačuvani od jutara koji na naš um
navlače zaborav.
Budimo se ljubeći se sa rastancima
na peronima bez brojeva koji pokreću kompase sveta.
Ti, dobro znaš da ne volim rastanke, oni postavljaju pitanja
neizvesnosti.
Na nekom od perona, ostavljaš mi sebe u amanet.
Tražiš da zamislim broj koji će biti moj.
Okrećem se, tražim detelinu sa četiri lista iako dobro
znaš da takve deteline u meni bude uzdisaje.
Tražiš da zastanem, ne mareći za sumnju koja me iznutra
izjeda, razapinje na sve četiri strane sveta.
Ne volim zastajanje, budi u meni malaksalost koja će me slomiti
gore od tebe.
Tražiš da ostanem.
Ne ostaje mi se.
Boravak na jednom mestu me umrtvljuje.
Guši.
Postaje glas onog juče što me izluđuje.
КркАртДизајн
