ГРАДОВИ
С времена на време,
тражим стан у коме могу живети као сакупљач перија.
Шијем јастуке, пловим до градова модријих од кише.
градова за које ме веже крв уткана у мост
на коме сам остављам парче себе за ехо расутих душа.
У градовима, модријим од кише, учим о
тишини која пева о растињу душе човека.
Испред мене слике- слика нигде.
Губим рукопис .
Мисли бацам у кишну барицу.
Инатим себи, играм жмурке са трећим лицем,
расправљам како не може живети стотину скитница у мени.
У градове, модрије од кише, понекад се вратим
да чујем ноктурно бледе месечине, осуђујем паучину што је паучина.
Схватам постојање светлосног живота графита,
и чему служе џепови са леве стране кошуље-за упијање варљивости.
КркАртДизајн
ДУБИНА
Ту где живим, постоји дубина
мистичнија од Јерихона.
Истанчанија, мрачнија дубина у којој се копа по
живом скелету и руше се храмови живе ране.
У дубини,
често ме питају гајим ли цвеће,
дарују калдрме од трња.
Постепено испијају сокове из мојих преображаја у дубини,
гужвају, онако као што се гужва лименка.
Остављају на тротоару, сличнима мени за утеху.
Препуштају да се препородим у токовима осећања.
Даље од
Јерихона, дубље од Јерихона, хватам се
у коштац са бурама душе.
Сведок сам куцања срчане аорте, која исписује домове љубавника
осуђених на све сем на љубав.
Често заборављам како је волети, мапирајући покрете тела.
Спуштам се низ четкицу зографа,
у дубину просипајући цинобер живота.
Одлазим са друге стране огледала,
отпорна на сопствени пепео, оторна на сопствену бол.
КркАртДизајн
ТРАГАЊЕ
Ми не бивамо ми док не проникнемо
једно другом из усана.
Остајемо сачувани од јутара који на наш ум
навлаче заборав.
Будимо се љубећи се са растанцима
на перонима без бројева који покрећу компасе света.
Ти, добро знаш да не волим растанке, они постављају питања
неизвесности.
На неком од перона, остављаш ми себе у аманет.
Тражиш да замислим број који ће бити мој.
Окрећем се, тражим детелину са четири листа иако добро
знаш да такве детелине у мени буде уздисаје.
Тражиш да застанем, не марећи за сумњу која ме изнутра
изједа, разапиње на све четири стране света.
Не волим застајање, буди у мени малаксалост која ће ме сломити
горе од тебе.
Тражиш да останем.
Не остаје ми се.
Боравак на једном месту ме умртвљује.
Гуши.
Постаје глас оног јуче што ме излуђује.
КркАртДизајн
