PRECRTANI DA
Istrgnut dan iz zabeležene i unapred pripremljene beležnice rutine. Predah između plesa iluzija, skrivenih lica i praznine izgovorenih reči. Predah u umornom postojanju, mukom isceđena kap vode koja se razliva na ispucalom licu i klizi topeći se na vrelini suvih usana. Dovoljno ničega, da oblik posustajanja i pada povrati u grč postojanja.
Lepo je jutro, suviše lepo, nezasluženo lepo za ovakvu trulež. Misli klize drumom, glatkim prostranim drumom koji se pruža u beskonačnost. Klize prašnjavim zapuštenim putem, klize do kraja ili... Misli su otrgnute iz prethodnog jutra, jutra pre prethodnog, nekog jutra. Misli su pune ukusa i mirisa, misli su moguće i stvarne, ili bile su postojane u nestvarnosti iluzije, misli su igra između traga nepostojeće želje i prikaza pravila.
I pogled, saputnik potpune misli pleše, skriva se, traži, dopire do i vraća se od. Čini savršenu sliku fatamorgane u pustinji prepunoj oblika, pokreta, imaginacije stvarnosti. Ne prelaze zabranjenu liniju mašte, iza je... Samo strah, čudni oblik koji živi, koji je dobio postojanje, zaustavlja i ne dozvoljava. Nezasluženo lepo jutro izranja iz truleži.
Misli su opijene i omamljene ispuštenim mirisom praznine, pogled je natopljen kapima magle, izdaha prepune praznine u delirijumu cirkuske predstave. Zvuci prolaze, seku, natapaju i zaglušuju.
Prelepo jutro ugasilo se, u lutanju i putovanju misli i pogleda, zaspalo je iznad truleži. Misli i pogled, vraćali su se skrivenim prašnjavim putem, pratili su bledu svetlost, trag. Negde iza, nazirao se širok, prostran put prekriven mrakom... Precrtani dan u beležnici, još jedna nevažna priča završena je.
Novo jutro?
