ПРЕЦРТАНИ ДА
Истргнут дан из забележене и унапред припремљене бележнице рутине. Предах између плеса илузија, скривених лица и празнине изговорених речи. Предах у уморном постојању, муком исцеђена кап воде која се разлива на испуцалом лицу и клизи топећи се на врелини сувих усана. Довољно ничега, да облик посустајања и пада поврати у грч постојања.
Лепо је јутро, сувише лепо, незаслужено лепо за овакву трулеж. Мисли клизе друмом, глатким пространим друмом који се пружа у бесконачност. Клизе прашњавим запуштеним путем, клизе до краја или... Мисли су отргнуте из претходног јутра, јутра пре претходног, неког јутра. Мисли су пуне укуса и мириса, мисли су могуће и стварне, или биле су постојане у нестварности илузије, мисли су игра између трага непостојеће жеље и приказа правила.
И поглед, сапутник потпуне мисли плеше, скрива се, тражи, допире до и враћа се од. Чини савршену слику фатаморгане у пустињи препуној облика, покрета, имагинације стварности. Не прелазе забрањену линију маште, иза је... Само страх, чудни облик који живи, који је добио постојање, зауставља и не дозвољава. Незаслужено лепо јутро израња из трулежи.
Мисли су опијене и омамљене испуштеним мирисом празнине, поглед је натопљен капима магле, издаха препуне празнине у делиријуму циркуске представе. Звуци пролазе, секу, натапају и заглушују.
Прелепо јутро угасило се, у лутању и путовању мисли и погледа, заспало је изнад трулежи. Мисли и поглед, враћали су се скривеним прашњавим путем, пратили су бледу светлост, траг. Негде иза, назирао се широк, простран пут прекривен мраком... Прецртани дан у бележници, још једна неважна прича завршена је.
Ново јутро?
