|
|
|
 | Simo Jelača | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ZDRAVA STAROST Osvrt na knjigu ’’The Longevity Diet” (Dijeta za dugovečnost) Dr Voltera Longo
Dr Simo Jelača
U ovoj knjizi autor prvo piše o svom poreklu i životu u Italiji, osvrćući se na ishranu stanovništva Južne Italije, gde ljudi žive dugo. Karijeru je započeo kao muzičar, nakon čega se posvetio nauci. Rano je shvatio da su proizvodi od mesa i sira loši za ishranu. Po završetku studija prihvatio je ideju da se vrstom ishrane život može produžiti i održati dobro zdravlje. On piše o ‘’Prognoziranoj starosti’’ i iznosi svoju teoriju o ‘’Programiranoj dugovečnosti’’. Autor Dr Longo, tvrdi da je za duži život potreban veći utrošak energije u cilju zaštite od starosti i boljeg obavljanja životnih funkcija. Dr Longo Programiranu dugovečnost opisuje kao biološku strategiju i zdravlje kroz celularnu zaštitu regeneracije u cilju održavanja duže mladosti. Za usporavanje starosti organizmu je neophodno dodavati antioksidanse. Time se organizam stalno popravlja. Potvrđeno je da hranljive materije utiču na gene starosti, što pomaže regeneraciju organizma i održavanje boljeg zdravlja.
Za ostvarivanje reprogramiranja mladosti Dr Longo je svojim pacijentima svakodnevno smanjivao kalorije hrane u trajanju od dve godine, tokom čega su mu svi pacijenti postali mršavi.
Ispitujući pekarski kvasac, kao jedno-ćelijski organizam, utvrdio je da ako se kvascu dodaje samo voda, pri zamesu, kvasac radi duplo sporije, ali produžava život, za razliku ako mu se dodaje šećer razvija se duplo brže, ali živi duplo kraće. Pekarski kvasac efikasno deluje na gene koji ubrzavaju starost.
Gojaznost je vodeći rizik za dijabetes. Meso i mlečni proizvodi ubrzavaju starenje i uzrokuju oboljenja raka, dijabetesa i slično. Povremeni post produžava mladost. Hraneći se namirnicama naših predaka ‘’umire se zdrav’’. Najvažnije je uzimati namirnice sa manjim brojem kalorija, a to znači jesti što više biljnu hranu. Za zdravu ishranu ljudskom telu dovoljno je 0,8 grama proteina po kilogramu telesne težine, što znači osobi teškoj 70 kg dnevno je dovoljno 50 do 56 grama proteina. Utvrđeno je da su proteini iz crvenih mesa i sireva glavni uzročnici pojave raka, dijabetesa i sličnih oboljenja. Kod starijih osoba kalorične namirnice dovode do oboljenja i povećanja težine. Kod osoba starijih od 70 godina, na suprot, kalorična hrana može biti zaštitnik od izvesnih oboljenja. Šećer je potreban u izvesnim količinama organizmu, samo je pitanje količine. On je sličan benzinu u automobilu. Otuda se kaže: ‘’Svako je ono što jede’’. Od ishrane zavisi i spavanje, začeće u trudnoći i još mnogo čega. Obični šećeri veoma brzo dospevaju u krvotok i potenciraju pankreas da luči insulin za njihovu razgradnju. Za ocenu brzine razgradnje hrane važan je faktor ‘’Glicemil indeks’’, kji je za čistu glukozu 100, a za pomorandžin sok 50. Otuda su bolje namirnice sa nižim Glicemil indeksom. Na primer, beli hleb ima indeks 95, a hleb 100% ukupnog zrna ima indeks 71. Od prirodnih masti najbolje su poli-nezasićene, a to su masti ribe, masline i kukuruznog ulja. To su mast i Omega-3 i Omega-6, takozvane ‘’Esencijelne’’, a to su one masti koje ne može da stvara ljudski organizam. Mikro nutrati su vitamini i minerali. Veoma važni su Vitamin D, gvožđe, cink, kalcijum i drugi. Povrtarske namirnice, ovas i riba su idealne za dobijanje esencijalnih hranljivih komponenata. Istina, iste su često nedovoljne za sadržaj vitamina D i vitamina B-12. Uz ove bitno je svakodnevno uzimanje i vitamina A, E, K, te kalcijuma.
Sve dijete nisu jednako dobre za sve osobe. Za većinu su bitne dijete koje produžavaju mladost, a ne uzrokuju gojaznost. Preporuke za dug i zdrav život su dijete sa dosta ribe (dva do tri puta nedeljno). Za starije osobe preporučljivo je još više ribe. U zdravu dijetu ulaze i jaja, a od mlečnih proizvoda eventualno sir Feta i jogurt. Najbolji jogurt je od kozijeg mleka, mada ga većina sveta ne voli. Za osobe stare preko 60 godina, količine proteina mogu se povećati i za +10%, zbog gubitka mase mišića. Taj efekat se postiže uzimanjem više leguminoznih namirnica i orasnica.
Što se tiče broja obroka treba svakako uzimati dobar doručak i još jedan obrok, a treći obrok treba da bude užina. Večera treba da bude tri do četiri sata pre spavanja. Osobe stare preko 65 godina treba da poste dva puta godišnje po 7 dana. Od pojedinačnih dijeta mađu najbolje spadaju Mediteranska, te japanska ‘’Okinava’’ i južno-italijanska sa dosta ribe, maslina, orasnica i zelenih povrća. Na ljudsku dugovečnost imaju značajan uticaj i geni, na koje na žalost, nemožemo uticati. Moguće je, međutim, raditi vežbe. Vežbe i svaki fizički rad su veoma bitni za održanje dobrog zdravlja. Poznato je da čobani žive dugo, zato što su ceo život u pokretu i na čistom vazduhu. Preporuke su da se dnevno treba šetati jedan sat. Takođe je dobro voziti bicikl. A već je naveden značaj posta za dugovečnost. Post se preporučuje za sve osobe starije od 18 godina. Izuzeci su žene u drugom stanju, kao i osobe specijalnih oboljenja. Post se preporučuje jednom mesečno, ili bar do pet puta godišnje. Posle posta osobe se osećaju svežije i energetski bolje. Post je veoma bitan za suzbijanje razvoja ćelija raka. Ko već prima hemo-terapiju dobro je da posti pre i posle terapije.
Alhajmerova bolest se identifikuje gubljenjem pamćenja, pa dezorijentacijom, promenom ponašanja, neprepoznavanjem svojih bližnjih, i na kraju gubljenjem sposobnosti govora, hoda i čak gutanja. Za prevenciju datog oboljenja dobra je mediteranska dijeta, sa povećanjem uzimanja maslinovog ulja i orasnica.
Za kafu postoje različite kontraverzne teorije. Noviji nalazi preporučuju je u umerenim količinama, kao pozitivne, čak i za Alerhajmerovu bolest. U starijim godinama života preporučljivo je uzimanje više Omega-3 masti, kao i vitamina B, C, D, E. To se može postići uzimanjem multi-vitamina. Sa starošću se oštećuje imuni sistem organizma. Otuda su dobre dijete ishrane bitne u svim periodima života. Biljka Kinoa, iz predela Peruanskih Anda, se pokazala veoma dobrom, nju su starije generacije Peruanaca koristile kao osnovnu životnu namirnicu, kao što je kod nas pšenica.
Reumatični Artritis je hronično obolele zglobova. Za njegovo usporavanje pokazao se korisnim post. Preporučuje se ishrana sa smanjenjem broja kalorija u trajanju od tri sedmice. Još efikasniji je prelazak na vegetarijansku ishranu. Preporuke su da se posti svakih tri meseca po nedelju dana. Vegetarijanska ishrana ide uz ribu, tri puta sedmično. Bitno je unositi u organizam Omegu-3, Omegu-6 i vitamin B-12. Svakako treba minimizirati uzimanje zasićenih nasti, a povećati kompleksne ugljene hidrate (hleb celoga zrna, pasulj i sva povrća), maslinovo ulje (tri kašike dnevno), orahe (30 grama dnevno) i što više vitamina i minerala.
|
