детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗДРАВА СТАРОСТ

Осврт на књигу ’’The Longevity Diet” (Dijeta za dugovečnost) Др Волтера Лонго

Др Симо Јелача

У овој књизи аутор прво пише о свом пореклу и животу у Италији, осврћући се на исхрану становништва Јужне Италије, где људи живе дуго. Каријеру је започео као музичар, након чега се посветио науци. Рано је схватио да су производи од меса и сира лоши за исхрану. По завршетку студија прихватио је идеју да се врстом исхране живот може продужити и одржати добро здравље. Он пише о ‘’Прогнозираној старости’’ и износи своју теорију о ‘’Програмираној дуговечности’’. Аутор Др Лонго, тврди да је за дужи живот потребан већи утрошак енергије у циљу заштите од старости и бољег обављања животних функција. Др Лонго Програмирану дуговечност описује као биолошку стратегију и здравље кроз целуларну заштиту регенерације у циљу одржавања дуже младости. За успоравање старости организму је неопходно додавати антиоксидансе. Тиме се организам стално поправља. Потврђено је да хранљиве материје утичу на гене старости, што помаже регенерацију организма и одржавање бољег здравља.

За остваривање репрограмирања младости Др Лонго је својим пацијентима свакодневно смањивао калорије хране у трајању од две године, током чега су му сви пацијенти постали мршави. 

Испитујући пекарски квасац, као једно-ћелијски организам, утврдио је да ако се квасцу додаје само вода, при замесу, квасац ради дупло спорије, али продужава живот, за разлику ако му се додаје шећер развија се дупло брже, али живи дупло краће. Пекарски квасац ефикасно делује на гене који убрзавају старост.

Гојазност је водећи ризик за дијабетес. Месо и млечни производи убрзавају старење и узрокују обољења рака, дијабетеса и слично. Повремени пост продужава младост. Хранећи се намирницама наших предака ‘’умире се здрав’’. Најважније је узимати намирнице са мањим бројем калорија, а то значи јести што више биљну храну. За здраву исхрану људском телу довољно је 0,8 грама протеина по килограму телесне тежине, што значи особи тешкој  70 кг дневно је довољно 50 до 56 грама протеина. Утврђено је да су протеини из црвених меса и сирева главни узрочници појаве рака, дијабетеса и сличних обољења. Код старијих особа калоричне намирнице доводе до обољења и повећања тежине. Код особа старијих од 70 година, на супрот, калорична храна може бити заштитник од извесних обољења. Шећер је потребан у извесним количинама организму, само је питање количине. Он је сличан бензину у аутомобилу. Отуда се каже: ‘’Свако је оно што једе’’. Од исхране зависи и спавање, зачеће у трудноћи и још много чега. Обични шећери веома брзо доспевају у крвоток и потенцирају панкреас да лучи инсулин за њихову разградњу. За оцену брзине разградње хране важан је фактор ‘’Глицемил индекс’’, кји је за чисту глукозу 100, а за поморанџин сок 50. Отуда су боље намирнице са нижим Глицемил индексом. На пример, бели хлеб има индекс 95, а хлеб 100% укупног зрна има индекс 71. Од природних масти најбоље су поли-незасићене, а то су масти рибе, маслине и кукурузног уља. То су маст и Омега-3 и Омега-6, такозване ‘’Есенцијелне’’, а то су оне масти које не може да ствара људски организам. Микро нутрати су витамини и минерали. Веома важни су Витамин Д, гвожђе, цинк, калцијум и други. Повртарске намирнице, овас и риба су идеалне за добијање есенцијалних хранљивих компонената. Истина, исте су често недовољне за садржај витамина Д и витамина Б-12. Уз ове битно је свакодневно узимање и витамина А, Е, К, те калцијума. 

Све дијете нису једнако добре за све особе. За већину су битне дијете које продужавају младост, а не узрокују гојазност. Препоруке за дуг и здрав живот су дијете са доста рибе (два до три пута недељно). За старије особе препоручљиво је још више рибе. У здраву дијету улазе и јаја, а од млечних производа евентуално сир Фета и јогурт. Најбољи јогурт је од козијег млека, мада га већина света не воли. За особе старе преко 60 година, количине протеина могу се повећати и за +10%, због губитка масе мишића. Тај ефекат се постиже узимањем више легуминозних намирница и орасница. 

Што се тиче броја оброка треба свакако узимати добар доручак и још један оброк, а трећи оброк треба да буде ужина. Вечера треба да буде три до четири сата пре спавања. Особе старе преко 65 година треба да посте два пута годишње по 7 дана. Од појединачних дијета мађу најбоље спадају Медитеранска, те јапанска ‘’Окинава’’ и јужно-италијанска са доста рибе, маслина, орасница и зелених поврћа. На људску дуговечност имају значајан утицај и гени, на које на жалост, неможемо утицати. Могуће је, међутим, радити вежбе. Вежбе и сваки физички рад су веома битни за одржање доброг здравља. Познато је да чобани живе дуго, зато што су цео живот у покрету и на чистом ваздуху. Препоруке су да се дневно треба шетати један сат. Такође је добро возити бицикл. А већ је наведен значај поста за дуговечност. Пост се препоручује за све особе старије од 18 година. Изузеци су жене у другом  стању, као и особе специјалних обољења. Пост се препоручује једном месечно, или бар до пет пута годишње. После поста особе се осећају свежије и енергетски боље. Пост је веома битан за сузбијање развоја ћелија рака. Ко већ прима хемо-терапију добро је да пости пре и после терапије. 

Алхајмерова болест се идентификује губљењем памћења, па дезоријентацијом, променом понашања, непрепознавањем својих ближњих, и на крају губљењем способности говора, хода и чак гутања. За превенцију датог обољења добра је медитеранска дијета, са повећањем узимања маслиновог уља и орасница. 

За кафу постоје различите контраверзне теорије. Новији налази препоручују је у умереним количинама, као позитивне, чак и за Алерхајмерову болест. У старијим годинама живота препоручљиво је узимање више Омега-3 масти, као и витамина Б, Ц, Д, Е. То се може постићи узимањем мулти-витамина. Са старошћу се оштећује имуни систем организма. Отуда су добре дијете исхране битне у свим периодима живота. Биљка Киноа, из предела Перуанских Анда, се показала веома добром, њу су старије генерације Перуанаца користиле као основну животну намирницу, као што је код нас пшеница.

Реуматични Артритис је хронично оболеле зглобова. За његово успоравање показао се корисним пост. Препоручује се исхрана са смањењем броја калорија у трајању од три седмице. Још ефикаснији је прелазак на вегетаријанску исхрану. Препоруке су да се пости сваких три месеца по недељу дана. Вегетаријанска исхрана иде уз рибу, три пута седмично. Битно је уносити у организам Омегу-3, Омегу-6 и витамин Б-12. Свакако треба минимизирати узимање засићених насти, а повећати комплексне угљене хидрате (хлеб целога зрна, пасуљ и сва поврћа), маслиново уље (три кашике дневно), орахе (30 грама дневно) и што више витамина и минерала.   

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: