|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Iza tišine
Nepostojeći razlog, bio je čin. Skrivenost tužnih očiju, nataložena bol u množini, skrivena iza usana izgleda za plač, koje su bile usne za nevidljivost tuge. Koga bol može dodirnuti, oči ne vide, glas ne ohrabruje, nepostojanje postojanja samo je broj. I ko zna koliko sličnih misli neizrečenih, u retkim pokušajima da iz zazidanosti samoće makar se nesigurno iskorači. Neka se nižu dani, i to je dovoljno...
Postojani bes, nekontrolisani hod praska, lutao je i zavirivao u tamu, izbegavajući svetlost, izbegavajući brzinu izgorele eksplozije. Čuvao je nekontrolisani bes, oblike postojanja od sebe. Iako siguran da zbrkane, teške misli ostvarive su, negde uvek dopirao je glas, da priželjkivana neželja, neće se dogoditi. Nižu se noći, one su postojanje dovoljno je...
Vešto skrivana posebnost, osuđujući izgled i misao, zaključavani su iza brave, spavali su u najdubljem podrumu mraka. Katkad kroz maglu nestale mašte plivali su, podsećali na malobrojne susrele senke postojanja. Katkad silna želja, izgorela bi prebrzo u nedostajanju drugog oblika koji je bio celina. Nizale su se noći, sasvim dovoljno, da opravdanje postojanja oblika ima privid.
Bes je u izmaglici imao oblik čežnje. Predugo željene i neostvarene čežnje. Zato je bio bes. Iza izmaglice, nazirao je nevidljivo, u odsjaju vode koja bi mirno klizila, isijavala je i prebrzo nestajala... Čežnja!
Tužni izgled posebnosti, pretvarao se u bes. Sudarao se sa nevidljivim oblikom koji je u trku nestajao u zimskoj šumi. Igra ili ples, bili su stvarniji od postojanja, ali u postojanju oni ne postoje. Postoje u maglenim snovima, koje je ogoljena šuma progutala, blesak i trk kroz nju.
Bes je ispario. Ugasio je sebe, pretvorivši se u paru i kapi ... Bes oblik, nestao je bez poruke.
Tuga posebne skrivenosti, nastavila je da tumara. Iz dana u noć i obrnuto, koračala je do podruma, dodirnula bi zaključana vrata, vraćala se i... Izbledela je, u mnoštvu ničega, jedva vidljiva, tek u kišnim večerima . Osetio bi se njen miris i nestajao bi.
Bes je bio mirisom zaveden, pretvorio se u čežnju i ... Činilo se vratio se, pretvoren i miran, neželja nije postojala i nije se skrivao, plašeći se praska.
Posebnost, ispustila je bocu niz oblake, plovili su i nosili je. Pretvorena u želju, budila je ugašeni oblik... Miris ugašenog besa silazio je do najdubljeg podruma, dodirnuo je zaključana vrata. Otključavalo se zaključano, tiho, pažljivo....
|
