|
|
|
 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Иза тишине
Непостојећи разлог, био је чин. Скривеност тужних очију, наталожена бол у множини, скривена иза усана изгледа за плач, које су биле усне за невидљивост туге. Кога бол може додирнути, очи не виде, глас не охрабрује, непостојање постојања само је број. И ко зна колико сличних мисли неизречених, у ретким покушајима да из зазиданости самоће макар се несигурно искорачи. Нека се нижу дани, и то је довољно...
Постојани бес, неконтролисани ход праска, лутао је и завиривао у таму, избегавајући светлост, избегавајући брзину изгореле експлозије. Чувао је неконтролисани бес, облике постојања од себе. Иако сигуран да збркане, тешке мисли оствариве су, негде увек допирао је глас, да прижељкивана нежеља, неће се догодити. Нижу се ноћи, оне су постојање довољно је...
Вешто скривана посебност, осуђујући изглед и мисао, закључавани су иза браве, спавали су у најдубљем подруму мрака. Каткад кроз маглу нестале маште пливали су, подсећали на малобројне сусреле сенке постојања. Каткад силна жеља, изгорела би пребрзо у недостајању другог облика који је био целина. Низале су се ноћи, сасвим довољно, да оправдање постојања облика има привид.
Бес је у измаглици имао облик чежње. Предуго жељене и неостварене чежње. Зато је био бес. Иза измаглице, назирао је невидљиво, у одсјају воде која би мирно клизила, исијавала је и пребрзо нестајала... Чежња!
Тужни изглед посебности, претварао се у бес. Сударао се са невидљивим обликом који је у трку нестајао у зимској шуми. Игра или плес, били су стварнији од постојања, али у постојању они не постоје. Постоје у магленим сновима, које је огољена шума прогутала, блесак и трк кроз њу.
Бес је испарио. Угасио је себе, претворивши се у пару и капи ... Бес облик, нестао је без поруке.
Туга посебне скривености, наставила је да тумара. Из дана у ноћ и обрнуто, корачала је до подрума, додирнула би закључана врата, враћала се и... Избледела је, у мноштву ничега, једва видљива, тек у кишним вечерима . Осетио би се њен мирис и нестајао би.
Бес је био мирисом заведен, претворио се у чежњу и ... Чинило се вратио се, претворен и миран, нежеља није постојала и није се скривао, плашећи се праска.
Посебност, испустила је боцу низ облаке, пловили су и носили је. Претворена у жељу, будила је угашени облик... Мирис угашеног беса силазио је до најдубљег подрума, додирнуо је закључана врата. Откључавало се закључано, тихо, пажљиво....
|
