 | Neda Gavrić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
LjUDI OŽILjCI
Nije to pad sa bicikla
kao kad smo bili deca
Pa samo ustanemo
Stresemo prašinu sa kolena
Maramicom obrišemo krv
I krenemo dalje, na biciklu.
Ovakav pad je ponor bez dna
Kad jednom upadneš
Ne prestaješ da padaš
Da toneš.
Zajedno sa tobom pada i biciklo
I to dete u nama
I ta krasta
I ta krv
I maramica.
Svi padamo u bezdan
Kroz beznoć
Ništa ne vidimo
Samo osećamo pad.
Nije nam žao ni bicikla
Ni boli
ni rane
Ni kad ni gde ćemo pasti.
Nevažno je
Ako padamo.
Nema dna
A mi nemamo krila.
To su ti trenuci
Kad misliš, umrećeš
A ti
Rodiš se.
Gospod ima rezervnih krila
Za ljude ožiljke.
I opet sednemo na to biciklo
Dete u nama
Strese prašinu sa kolena
Maramicom obriše krv
I veselo okreće pedale
Kao da nije ni padalo.
Samo ostane ožiljak,
Ali to je znak
Da smo jaki
Da smo pobedili!
I nevažno nam je dno
I pad
Dobili smo krila
Gospodu mila!
NI ANĐEO, NI ČOVEK
Video te kako naživo čupaš srce
I kako na krst razapinješ dušu
Kako mi iz očiju vadiš sunce
Kako me tuga hvata za gušu.
Video te i ćuti
video i trpi.
Video te kako lomiš obećanja
I dečiju radost k'o orase lomiš.
Da tuđe suze nosiš k'o odlikovanja
i postelju belu kako grehom bojiš.
Video te i ćuti
Video i trpi.
Video je i mene da palim ti sveću
Opraštam izdaju i sama vidam rane.
Čuo moje misli da želim ti sreću
Dok s usana pijem ove suze slane.
Video i ćuti
Video i prašta.
Bog je isti i tebi i meni
I svima nam podjednako sudi
Videćeš jednom kad sve ozeleni
Kako živi srce promrzlo od studi.
