 | Неда Гаврић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЉУДИ ОЖИЉЦИ
Није то пад са бицикла
као кад смо били деца
Па само устанемо
Стресемо прашину са колена
Марамицом обришемо крв
И кренемо даље, на бициклу.
Овакав пад је понор без дна
Кад једном упаднеш
Не престајеш да падаш
Да тонеш.
Заједно са тобом пада и бицикло
И то дете у нама
И та краста
И та крв
И марамица.
Сви падамо у бездан
Кроз безноћ
Ништа не видимо
Само осећамо пад.
Није нам жао ни бицикла
Ни боли
ни ране
Ни кад ни где ћемо пасти.
Неважно је
Ако падамо.
Нема дна
А ми немамо крила.
То су ти тренуци
Кад мислиш, умрећеш
А ти
Родиш се.
Господ има резервних крила
За људе ожиљке.
И опет седнемо на то бицикло
Дете у нама
Стресе прашину са колена
Марамицом обрише крв
И весело окреће педале
Као да није ни падало.
Само остане ожиљак,
Али то је знак
Да смо јаки
Да смо победили!
И неважно нам је дно
И пад
Добили смо крила
Господу мила!
НИ АНЂЕО, НИ ЧОВЕК
Видео те како наживо чупаш срце
И како на крст разапињеш душу
Како ми из очију вадиш сунце
Како ме туга хвата за гушу.
Видео те и ћути
видео и трпи.
Видео те како ломиш обећања
И дечију радост к'о орасе ломиш.
Да туђе сузе носиш к'о одликовања
и постељу белу како грехом бојиш.
Видео те и ћути
Видео и трпи.
Видео је и мене да палим ти свећу
Опраштам издају и сама видам ране.
Чуо моје мисли да желим ти срећу
Док с усана пијем ове сузе слане.
Видео и ћути
Видео и прашта.
Бог је исти и теби и мени
И свима нам подједнако суди
Видећеш једном кад све озелени
Како живи срце промрзло од студи.
