Narandža meseca se crveni
pogledam da se okom zaplavi
ruke ti bosiljkom mirišu
u pesmu te sastavljam
a sat u tišini odbrojava
Čudne li dobrote u tebi
kao da ispiram pesak
suknjom u vodi do kolena
a zasija zrno zlatno
kad se najmanje nadam
Pa se smejem kao dete
opčinjena plavim sjajem
ogledajući se u pesmi
zaboravljam otkinutu suzu
što je u uglu usana zaspala