Наранџа месеца се црвени
погледам да се оком заплави
руке ти босиљком миришу
у песму те састављам
а сат у тишини одбројава
Чудне ли доброте у теби
као да испирам песак
сукњом у води до колена
а засија зрно златно
кад се најмање надам
Па се смејем као дете
опчињена плавим сјајем
огледајући се у песми
заборављам откинуту сузу
што је у углу усана заспала
