" Duboko je, daleko je

Ja osetih svu gorčinu..."

(Srpski biografsko dramski film "Toma", o Tomi Zdravkoviću, 2021. Beograd)

Neda Gavrić

Toma je tako opisao bol duše a razume ga samo onaj ko je bio i duboko i daleko. Toliku dubinu duše dosegne samo tuga, sreća je jednostavno sreća.

U filmu je pomenuta i njegova poznata konstatacija da "pravu" pesmu napiše samo tužan čovek. Da za dobru pesmu moraš biti do blata isprljan bolom.

Mnogi svoje utiske o filmu svedu na suze. Film je tužan bio onima koji su se saosećali sa bolom kako njegovim tako i još po nečijoj sudbini sporednih likova. Ali onima koji su bili i duboko i daleko, film je bio nepodnošljivo težak jer su gledajući prisećali se i opet prolazili kroz duboko i daleko.

Tu je verovatno razlika između slušanja i shvatanja njegove muzike i pesme. Između boema i običnih kafanskih gostiju.

Tome nema, niti boema niti kafana  (a kažu da ih ima na svakom koraku).

Kroz film se takođe provlači reč koju je najčešće izgovarao i kada je bio na vrhuncu slave i kada je " tonuo kroz ponore" . Ta često izgovarana reč je DUŠA.

Upravo je o tome pisao, upravo o tome pevao i upravo za to živeo.

Dušu imamo svi no svi je ne koristimo. Osim onih koji su , koristeći je, bili i duboko i daleko.

Oni mogu bol pretvoriti u pesmu. Pesmu koja je duboka i daleka.

Ostalima je to samo HIT.

PODELITE OVAJ TEKST NA: