UMIRANjE
Vaskrsla je tuga u mojim danima
Na krilima noći treperi i šušti
Gnezdi se na bolnim krvavim grudima
Otima mi dušu, o živote pusti.
Neke sure boje lagano me prate
Na hladnim rukama čuči pregršt cveća
Šire se mirisi truleži i blata
Tamjana i dima nevidljivih sveća
Bespomoćan gledam i žalim za njima
I dok lanac mraka jezivo ih steže
Slutim izvor hladni i krik jedne sove
Izmirenje s Bogom i mrtvo proleće.
VAPAJ
Stajao je dugo u iskušenju drugih.
Obasjan tamom i strašnom bedom,
dok je očaj rastao u drhtaju srca –
stisnu se suza na obrazu bledom
Gori žeđ na krvavim usnama
nit može da blagosilja, ni da kune.
Bol se plazi, vuče i gura u glib
nevinu dušu, srce mlado trune.
U duboko blato. gde zloba cveta!
Gde se ceo jedan život davi,
a nad njim nebeski razbuktava svod
najveći jad, luč nevolje, dah čađavi
Bolna duša pije ogaravljenu kišu
i ječi setna u tamnom plaštu.
Uz vapaj na crnom krilu oblaka
para krikom tišinu glasnu.
Kuka i moli, traži milosti
međ svojima, od gospodara tmine:
čujete li vapaje tamnog srca mog?
Vapaje i zlosti što ga tamnim čine.
walpaperscave.ru
NAGOVEŠTAJ
Sluti nesreću, u svemu vidi smrt,
prikovano telo bolnom tišinom,
nagoveštaj još jednog zla
raste u mesu, u nabrekloj žili.
Drhtavica da l' je od hladnoće
naježila kožu pomračila duh,
ili oblik oblaka, ili boja dana
muti vid, mrači misao i sluh?
Obuze ga nemir u toj nemoj tmini,
kao da noć skriva neke strašne pretnje;
od postelje tvrde i od teškog sna,
diše pod pritiskom nejasne strepnje.
Plavetnilo pred očima bledi setno;
vidi život u brutalnoj realnosti,
shvatio je večne smo igračke,
maglene duše – ništavilo stvarnosti.
