ROĐENIMA DALEKO OD OVOG GRADA

Vi rođeni daleko od ovog grada

Ne znate

Kako se čoveku ne umire 

U danu

U kome mirišu dunje

Vama su pričali Grimove bajke

Dok ste ležali na mekom dušeku

Da je strašni vuk pojeo baku

O sedmoglavom zmaju i čardaku

Nisu vam  pričali priče

O vojnicima u uniformama

Na kojima se krst ukrstio

Koji su na zmajevitim pticama

Dojezdili preko granica

U grad kraguja

Sa isukanim čeličnim cevima

Baš kada su đaci još pospani

U školske klupe seli

Proroci nisu zapisali

Da će smrt obuti vojničke čizme

I satrti i ljude i šljive

Oni što su tu falangu videli

Krstom su se svetim krstili

Da đavolji lik ustukne

Meci kroz cevi da ne suknu

Već da se čarobnim mahom

U lastavice premetnu

U lastavice premetnu

Oni što su cevi okrenuli

Prema nama

Oni što su računali

100 za jednoga

Govorili su jezikom

Iz naših čitanki

Kao da smo se pripremali

Za ovaj susret iznad grada

Nišani se u vuka krvoločna

U dugorepu lisicu kradljivicu 

Samo  ne u golobrade dečake 

I mladiće neženjene 

Niti u oca sitne dece

U orače kopače zidare

Pekare i krojače

Ne nišani se u ljude

Čovek je za život stvoren

Vi rođeni daleko od ovog grada

Ne znate  šta je umiranje

Kada se iz života u smrt odlazi

U sred jesenjeg dana

Koji se razliva u hiljadu boja

I miriše na dunje

Profesor naš glasno dovikuje

- A ne neću ja čekati vas 

Kada kasnite na čas

Da vas zapisujem pa otpisujem

Ne! Sa vama ću ja pod ruku 

U grotlo nemani skočiti 

Pa kada nam zemlja rane izvida 

Izaći ćemo i u stroj stati 

Neka nas neverne Tome 

Prebroje

Nas niko ne može prebrojiti

Jer smo kao trava šumarička 

Neprebrojivi 

Jer smo se razmnožili 

U hiljadu poljubaca i zagrljaja 

U hiljadu pesama i igara 

U hiljadu očeva i braće 

U hiljadu učitelja i pilota 

U hiljade vojnika i ratnika 

U hiljade strašnih osvetnika 

Koji dan i noć na međi stražare 

Da zlotvori nikada više 

Zemlju našu ne nagaze

U hiljadu poljubaca i zagrljaja

Kod nas peva kraguj ptica 

Teče reka Lepenica 

Šumno šume Šumarice 

U nedrima humke njišu 

A u njima deca leže i ne dišu

Prekrila ih 

Crnim plaštom 

Ruka čvrsta 

Neumilna 

Grozomorna 

Zlonamerna 

Krvolivna 

Srcelomna 

Crnog soja đavoljega

U našem podzemnom gradu 

Prostrelne rane ne bole 

U njemu nema gladi ni žeđi 

Ljubavnih sastanaka i rastanaka 

Samo sunca da nam je 

Il' tračak srebrne mesečine 

Da se ne zagubimo 

U odajama mrtvih zagrljaja

Smrti rođena, tvoje su ruke lake i nežne    

Usnuli su u san dubok 

Bez poljupca i bez bajke 

Začarani uspavani 

Zmajevitim jezicima

Već je prošlo mnogo leta 

Nad humkama cveće cveta 

Pričamo im lažne priče 

Da ratova nema više.

PODELITE OVAJ TEKST NA: