detalj slike: KRK Art dizajn

Epitaf (ocu mom)

Ako makar jednom muškarcu krene suza

Na sahrani tvojoj

Dobrim si živeo!

Ako se makar jedna žena iskreno zaplače

Na sahrani tvojoj

Dobrim si voleo

Ako se stisne od bola srce sinova tvojih

I na ponos tvoj ne puste suzu

Na sahrani tvojoj

Dobrim si ih odgojio.

O! Zašto ti umre? Oče moj.

28. feb. 2014.

Veliki čovek

Vrednost!

Vrednost života je ne merljiva

tako nebitna i neizreciva.

Uz svu slavu uzaludna,

terazijama tuge opevana,

u morbidnosti smrti očuvana.

Kad od jezdi veliki čovek

pustoš za njim ostaje,

utvara nestvarni želja,

neverica tuge i očaja.

Krst na zvoniku

na mesec upire krakom.

Na satu mu nada stoji,

uzaludno vreme počiva.

Veliki čovek! Doći više neće.

12.02.2014.

Oče moj 

Okopnilo je oko očiju.

Ne umišljam više nikakve zvukove.

Svest mi kazuje da ga više nema,

da ga biti neće,

osim uspomene

bojažljivo naslikane umnom bojom,

pohranjene u misaonom vrelu

uzdaha mog.

Znam da čitati ovo nećeš

ali svejedno

nek stoji na papiru.

Moja žalopojka,

molitva,

uzaludna reč.

Tvoja je misao beleg u kosmosu,

kao zvezda sjaji i odiše

beskrajno daleka a ovde.

I moja će se, kad dođe vreme, tvojoj primaći.

Smrt ne postoji

kao ni život,

samo slike prošlosti.

Tvoja je kao večnost

otisnuta u meni

brodom zahvalnosti

što plovi u beskraj.

09.02.2014.

Plač bez suza

Zapalio sam ti sveću

i ona gori.

Ipak mi nisi došao u san.

Cvili u meni

sećanja jeza,

gorko je sablasan svaki dan.

Nutarnja praznina,

učmala tuga,

dubok je spomen u srcu mom.

Nema te više.

Nisi sa nama.

Daleko si negde u beskraju svom.

O9. mart 2014.

Godišnjica smrti Njegove

Video sam te noćas, u snu.

Imao si narandžastu kosu i belo odelo,

nisi delovao mrtav.

Nešto si mi pričao ali nisam čuo ništa,

moj je san kao nemi film,

bez tona u koloru.

Dešavalo se sve oko nekog stola,

barske stolice odavale su siromaštvo

u koje se nije uklapala tvoja leptir mašna.

Neznam gde sam bio!

Možda i nisam bio tamo.

U slici, samo si se ti kretao,

nije jasno kojem svetu ja pripadam.

01. februar 2015.

Epitaf mojoj majci

Još je vidim u mislima svojim.

Na posmrtnom odru, upokojena leži.

Od otvorenih usta samrtnog grča

U pokoj beskraja blažen osmeh teži.

Seda kosa na oreol liči,

Zatvorene oči kao kad spava.

Usnula u večnost, s onu stranu duge

Nek blažena počiva, večna joj slava!

15. avg. 2020.

PODELITE OVAJ TEKST NA: