DREVNI
Varvari su došli da ubiju drevne.
Ugasili su plamen njihovog plemena.
Varvari su došli da nestane i nas.
Vukovi su samotni u šumi strave.
Oni koji su prešli reku
zaboravili su zov.
U Hjustonu moja lepa sestričina
Amerikanka nesvesno peva tugu
Indijanaca i Srba, iz svoje krvi.
GOSTI ZLOSTI
Zvecka šarka olovna, drhti žica s ograda.
Vrisnu mandal-kapija, nema više povratka.
Dreči zvono sa ovna, baulja cikom stada.
Pomrčna jeza zbija. Oduvek pamet kratka.
Tmina izigra sunce, ko mreža senka gusta,
Prosu na bele runce. Kukuvija li pusta!
Vid se sa brda bistri! Obnevid'li ste? 'Prosti!
Na klanje, bez milosti – dobar zalogaj zlosti!
PIROVANjE
Istine su strašne dobro sakrivene.
U igru zvanica uplela se duša.
Pirovanje ne da da se jecaj sluša.
Krvave su jame brzo zaptivene.
Ne slutiše da su kobno prevarene,
nad tamnicom crnom – svetkovina tmuša.
Bezglasni im vapaj pravdu bi da kuša.
Tuže glasom tankim duše nesmirene:
Okadite jednom mržnje koje peku.
Nek istina nikne. Skrivene se rake
uz dreku pijanke čuju u leleku.
Nad grobnicom tajnom lelujaju senke
glasom plačnim svojim bol bi da isteku,
moleći pojanje mesto terevenke.
