ДРЕВНИ
Варвари су дошли да убију древне.
Угасили су пламен њиховог племена.
Варвари су дошли да нестане и нас.
Вукови су самотни у шуми страве.
Они који су прешли реку
заборавили су зов.
У Хјустону моја лепа сестричина
Американка несвесно пева тугу
Индијанаца и Срба, из своје крви.
ГОСТИ ЗЛОСТИ
Звецка шарка оловна, дрхти жица с ограда.
Врисну мандал-капија, нема више повратка.
Дречи звоно са овна, бауља циком стада.
Помрчна језа збија. Oдувек памет кратка.
Тмина изигра сунце, ко мрежа сенка густа,
Просу на беле рунце. Кукувија ли пуста!
Вид се са брда бистри! Обневид'ли сте? 'Прости!
На клање, без милости – добар залогај злости!
ПИРОВАЊЕ
Истине су страшне добро сакривене.
У игру званица уплела се душа.
Пировање не да да се јецај слуша.
Крваве су јаме брзо заптивене.
Не слутише да су кобно преварене,
над тамницом црном – светковина тмуша.
Безгласни им вапај правду би да куша.
Туже гласом танким душе несмирене:
Окадите једном мржње које пеку.
Нек истина никне. Скривене се раке
уз дреку пијанке чују у лелеку.
Над гробницом тајном лелујају сенке
гласом плачним својим бол би да истеку,
молећи појање место теревенке.
