O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Recenzije


DOSTOJANSTVO SE BRANI LJUBAVLJU, SRDŽBOM I SMEHOM

Milica Jeftimijević Lilić


DOSTOJANSTVO SE BRANI  LjUBAVLjU, SRDžBOM I SMEHOM

Svetlana Janković Mitić - Hirošima na Balkanu -  izdavač Kreativna radionica Balkan - 2019

 

Msr Milica Jeftimijević Lilić


Raznovrsna, i tematski i oblikovno, zbirka pesama "Hirošima na Balkanu" Svetlane Janković Mitić, odaje  autora koji teži visokim etičkim  idealima i kritički posmatra svet oko sebe, pojave u njemu u istorijskim okolnostima kao i njihov uticaj na čoveka ovog vremena.  Pod pesničku lupu ona stavlja ličnosti, mesta i  pojave  u dugom vremenskom nizu te ispisuje  jedan lirski letopis  pun pritajene zavičajne   tuge,  dostojanstvenog bola, jetkog i lakog humora i tihe sete spram prolaznosti ljudskih osećaja i samog životaNo, lepota doživljaja bujne mladosti pune strasti i čednosti iskazana je u antologijskoj pesmi, Nuđenje u kojoj je tako očigledan uticaj najlepše srpske lirike, kao i pesma Kletva .


Nuđenje


Nude se raspukle usne

Besposlenom vetru.

I kamen bi u žudnju pretvorile...


Nude se rascvetali prsti

Zamišljenoj oblini tela.

Procvetale bi i padine neba...


Nudi se lomnost tela

Gladnici što šeni u tvom oku.

Ptice bi u glas zapevale...


 


Ljubavlju nadahnuta poetesa  peva o tom čudesnom osećanju koje je njen temelj i njeno uporište, hrabrena bliskošću od ranog detinjstva u rodnom domu u Prizrenu koji je, nakon svega što se tamo desilo krajem dvadesetog stoleća, postao njena nova i neprolazna tuga ( Moj zavičaj su oteli, Lament Prizrenu).


Lično i nacionalno su lepo isprepleteni u njenim pesama i njen pogled se prenosi sa porodičnog gnezda na nebo iznad njenog rodnog grada koji je bio poprište krvavih  nasrtaja albanskih terorista udruženih  s NATO snagama, čije posledice su nesagledive po srpski živalj i o čemu potanko peva.


Imenujući krivce ona,  kao i mnogi savremeni pesnici, svedoči strašnu istinu da je nad srpskim narodom u celini izvršen genocid,  razobličavajući hipokriziju zapadnih zemalja koje su u tome učestvovale. Posebno se osvrće na cinizam i omalovažavanje srpske duhovnosti i tradicije,  jer su  tu  terorističku intervenciju koja je sejala smrt  nazvali Milosrdnim anđelom. Nasuprot tome poetesa ukazuje na srpskog Belog anđela kojeg je  baš  Zapad poslao u svemir kao simbol mira, no nažalost ovo doba je daleko od  duhovnosti, istine, humanosti  i pravde, upozorava poetesa (Belom Anđelu Mileševskom).


Ali, ona pronalazi svetle primere za te večne ideale i neprolazne vrednosti,  peva o počivšem patrijarhu Pavlu koji je zemljom hodao kao otelovljeni svetac.  Njegov svetli lik inspiriše i podstiče da sledimo takve primere i da ne zaboravimo da se takvi ljudi retko rađaju  i da energija njihovog duha živi i  pokreće na veru i nepokolebljivost


 U odbrani dostojanstva, doma i roda.


Umetnost nema za svrhu neku apstraktnu lepotu zasnovanu na zakonima razuma, dakle geometrije. Ona je, naprotiv, u svojoj bitnosti religija, i kao i ona teži da skine veo sa neprobojne stvarnosti, te otkrije istinu postojanja. Otkriti istinu postojanja znači u svemu osetiti jedno i u jednom sve, i u svemu samog sebe. Nadstvarnost se ne da pojmiti ali se da osetiti, govorio je  Momčilo Nastasijević.


Stoga se u nastojanju da se uzvisi nad surovošću relija poetesa  s prvom okreće humoru da njime počesto dobro oplete one koji su se polakomili za materijalnim i prolaznim. I  satira je tu da kroz nju markira krupne  mane  savremenog čoveka i društveno neprihvatljive pojave (Blago nama , U spomen na Radoja Domanovića,  Salonske patriote...).


Svetlana Janković Milić se poigrava i  povremeno  okreće i igri rečima jer   u čoveku je večno živo dete koje želi da se igra kako bi potvrdilo iskonsku slobodu koja  je u realnim  životnim nedaćama skoro nedohvatan ideal (Uhvatio si me na foru, mangupe!).


 "Igra je temelj čovekove slobode, osnova samog čoveka, jedina potvrda njegove čovečnosti koja je samo to dok igra traje. Putem nje dospeva se do razumevanja onog što je još teže: do shvatanja umetnosti života." (M. Uzelac)


U tom smislu poetesa, čak i ljubav to najdublje osećanje izlaže  humornom viđenju svesna da se godinama njen intenzitet menja, ali suština ostaje ista.

No jedno duboko osećanje ljubavi prema svemu lepom i dragocenom provejava iz cele zbirke koja nije sasvim estetski ujednačena, ali se u pojedinim pesmama doseže visok nivo umetničke ostvarenosti izbranih ideja kojima se slavi duhovnost, humanizam, patriotizam i pravo čoveka na slobodu i posebnost.





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"