О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ДОСТОЈАНСТВО СЕ БРАНИ ЉУБАВЉУ, СРЏБОМ И СМЕХОМ

Милица Јефтимијевић Лилић


ДОСТОЈАНСТВО СЕ БРАНИ  ЉУБАВЉУ, СРЏБОМ И СМЕХОМ

Светлана Јанковић Митић - Хирошима на Балкану -  издавач Креативна радионица Балкан - 2019

 

Мср Милица Јефтимијевић Лилић


Разноврсна, и тематски и обликовно, збирка песама "Хирошима на Балкану" Светлане Јанковић Митић, одаје  аутора који тежи високим етичким  идеалима и критички посматра свет око себе, појаве у њему у историјским околностима као и њихов утицај на човека овог времена.  Под песничку лупу она ставља личности, места и  појаве  у дугом временском низу те исписује  један лирски летопис  пун притајене завичајне   туге,  достојанственог бола, јетког и лаког хумора и тихе сете спрам пролазности људских осећаја и самог животаНо, лепота доживљаја бујне младости пуне страсти и чедности исказана је у антологијској песми, Нуђење у којој је тако очигледан утицај најлепше српске лирике, као и песма Клетва .


Нуђење


Нуде се распукле усне

Беспосленом ветру.

И камен би у жудњу претвориле...


Нуде се расцветали прсти

Замишљеној облини тела.

Процветале би и падине неба...


Нуди се ломност тела

Гладници што шени у твом оку.

Птице би у глас запевале...


 


Љубављу надахнута поетеса  пева о том чудесном осећању које је њен темељ и њено упориште, храбрена блискошћу од раног детињства у родном дому у Призрену који је, након свега што се тамо десило крајем двадесетог столећа, постао њена нова и непролазна туга ( Мој завичај су отели, Ламент Призрену).


Лично и национално су лепо испреплетени у њеним песама и њен поглед се преноси са породичног гнезда на небо изнад њеног родног града који је био поприште крвавих  насртаја албанских терориста удружених  с НАТО снагама, чије последице су несaгледиве по српски живаљ и о чему потанко пева.


Именујући кривце она,  као и многи савремени песници, сведочи страшну истину да је над српским народом у целини извршен геноцид,  разобличавајући хипокризију западних земаља које су у томе учествовале. Посебно се осврће на цинизам и омаловажавање српске духовности и традиције,  јер су  ту  терористичку интервенцију која је сејала смрт  назвали Милосрдним анђелом. Насупрот томе поетеса указује на српског Белог анђела којег је  баш  Запад послао у свемир као симбол мира, но нажалост ово доба је далеко од  духовности, истине, хуманости  и правде, упозорава поетеса (Белом Анђелу Милешевском).


Али, она проналази светле примере за те вечне идеале и непролазне вредности,  пева о почившем патријарху Павлу који је земљом ходао као отеловљени светац.  Његов светли лик инспирише и подстиче да следимо такве примере и да не заборавимо да се такви људи ретко рађају  и да енергија њиховог духа живи и  покреће на веру и непоколебљивост


 У одбрани достојанства, дома и рода.


Уметност нема за сврху неку апстрактну лепоту засновану на законима разума, дакле геометрије. Она је, напротив, у својој битности религија, и као и она тежи да скине вео са непробојне стварности, те открије истину постојања. Открити истину постојања значи у свему осетити једно и у једном све, и у свему самог себе. Надстварност се не да појмити али се да осетити, говорио је  Момчило Настасијевић.


Стога се у настојању да се узвиси над суровошћу релија поетеса  с првом окреће хумору да њиме почесто добро оплете оне који су се полакомили за материјалним и пролазним. И  сатира је ту да кроз њу маркира крупне  мане  савременог човека и друштвено неприхватљиве појаве (Благо нама , У спомен на Радоја Домановића,  Салонске патриоте...).


Светлана Јанковић Милић се поиграва и  повремено  окреће и игри речима јер   у човеку је вечно живо дете које жели да се игра како би потврдило исконску слободу која  је у реалним  животним недаћама скоро недохватан идеал (Ухватио си ме на фору, мангупе!).


 "Игра је темељ човекове слободе, основа самог човека, једина потврда његове човечности која је само то док игра траје. Путем ње доспева се до разумевања оног што је још теже: до схватања уметности живота." (М. Узелац)


У том смислу поетеса, чак и љубав то најдубље осећање излаже  хуморном виђењу свесна да се годинама њен интензитет мења, али суштина остаје иста.

Но једно дубоко осећање љубави према свему лепом и драгоценом провејава из целе збирке која није сасвим естетски уједначена, али се у појединим песмама досеже висок ниво уметничке остварености избраних идеја којима се слави духовност, хуманизам, патриотизам и право човека на слободу и посебност.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"