DIPLOMA CZ UNIVERZITETA
Pre nego što ga je stranka predložila za člana vlade, koalicioni partner je postavio nekoliko kratkih pitanja i dobio nekoliko kratkih odgovora. Šta ima od škole? Ništa. Da li ima radnog iskustva? Nema. Šta voli da radi? Ništa. A kakav je kao čovek? Bolji je kao radnik.
Do odgovora na prva tri pitanja lako je doći. Ali, na odgovor na četvrto pitanje nekada je potrebno sačekati ceo mandat, a nekada je i to nedovoljno, pa se gorenavedeni šalje na popravni, to jest – dodeljuje mu se novi mandat. A tada je već kasno. Šta onda učiniti da bismo upoznali kao ljude one koji nam se tako i predstavljaju?
Televizija! Rialiti šou! Vlasnici ove licence su na ideju došli putujući Srbijom. Zastali su da nešto popiju i pojedu. Pitaju gazdu da li možda ima pečenu divlju patku? Nemam, odgovorio je gazda. Ali, imamo ove domaće, pa ćemo malo da ih iznerviramo dok ne podivljaju.
Neophodno je,dakle, buduće kandidate za najodgovornije funkcije u državi ubaciti u rialiti šou. Posle šest dana zaboraviće gde se nalaze, zaboraviće na kamere, na rodbinu kraj ekrana, na partijske drugove i koalicione partnere. Iz njih će iscuriti sve ono što su godinama uspešno ili manje uspešno skrivali.
Postoji još jedna mogućnost: ubaciti buduće kandidate u Skupštinu, koja zaseda neprekidno sedam dana. Ali to je drastična provera, jer tada čak i veterani koji su vezali nekoliko mandata, ne znaju šta rade i šta govore.
Rialiti šou je skup, a višednevno zasedanje Skupštine može mentalno da uništi buduće visoke funkcionere i sruši im karijeru koja je tek započela. I šta preostaje, a da ima slične efekte?
Zatvor! Klasičan srpski zatvor! U školi smo učili da su nekadašnji najbolji drugovi zatvor smatrali univerzitetom. Zato se i moglo dogoditi da u jednom trenutku tri prva čoveka u zemlji – Tito, Kardelj i Ranković – po zanimanju budu mašinski bravar, abadžija i nesvršeni učitelj. Ali, imali su diplomu zatvorskog univerziteta.
Čitao sam dnevnik jednog haškog zatočenika. U zatvoru postoje svi uslovi za odličan rialiti šou, a haški rialiti je potpuno ogolio neke kojima smo godinama verovali i kleli se u njih. Svadjaju se kao deca, potuku se kao klinci na odmoru, kradu poene dok igraju odbojku, psuju pred sudijama, plaču kad su sami u ćeliji...
Da smo ih ranije upoznali kakvi su, nikada ne bi završili u Hagu, jer ih prethodno ne bismo birali na funkcije koje su im omogućile da poveruju kako su oni jedini i bogomdani čuvari naših snova o budućnosti u kojoj nas sada nema.
Srtvar je veoma jednostavna: jedno krilo Univerziteta CZ valjalo bi napuniti kandidatima za članove vlade, poslanike, opštinske funkcionere, partijske rukovodioce...
Zatvor bi imao funkciju paca u receptima o pripremanju divljači za svakodnevnu upotrebu.
