detalj slike: KRK Art dizajn

Zavet

Pričala mi majka, mali kad sam

bio,

još se nisam pošteno ni opismenio,

u noćima dok se mesec  jutru

žurio,

i ceo sokak se od zvezda

posrmio.

Još pamtim trenutke kad se

selo smiri,

i kad se kraj majke dečja duša

umiri,

pa uz šum lišća,

kajsije,

govori mi kako je to bilo ranije.

Moj deda je bio mlad i čio,

momak,

mogao je da prekopa sam ceo,

sokak,

prađed beše čovek, rečit i

pravedan,

žustar na jeziku, a još više

vredan.

I sve zgrada što imamo sada u,

dvorištu,

sagardiše njih dvojica na

svome ognjištu,

Sve što knjiga ostalo je u

starom kredencu,

prađed tri put pročita na

izvoru Stojincu.

Zapamtih svaku reč i svaki

uzdah,

što se ote iz žalosnih grudi,

pročitah i epske pesme što je u

dah,

diktirao prađed da se ne

„sagubi“.

Sad su oni negde gore

srećniji,

još uvek sa majkom pričam ja o

njima,

dok krčimo voćnjake i nosimo

vodu u testiji,

Zavet mi se stalno brazdi u

mislima.

I kao da čujem one reči grube,

„nemoj da mi korov, kupine i

ostruge,

porastu kroz prozor, samo to

vas molim,

sa neba vas čuvam, sa neba vas

volim!“

Ne brini se đede, neće da

zaraste!

Vratiće se pod našu „ strevu“

opet laste,

zapevaće slavuj, zapevaće kos,

kad ti unuk povuče s proleća

otkos!

Trećeg jutra meseca oktobra

2021. Leta Gospodnjeg

u Semedraži

Tri čađave grede

Više vrede tri čađave grede,

što je ručno moj đed izdeljao,

no tri dvora da u zlatu sjaje,

jer to mi je on iz duše dao.

Slađe su mi jabuke budimke,

kalemljene pre stotinu leta,

no pehari i zlatni kondiri,

jer budimku ostavi mi deda.

Miliji mi je prelaz preko prošća,

i vrljike što grade imanje,

no sav raskoš grada i lepota,

jer što više steknu, uvek im je manje.

Ja sam seljak i time se dičim,

volim ovo moje parče raja,

ne kitim se titulom i zvanjem,

jer me zemlja sa precima spaja!

PODELITE OVAJ TEKST NA: